JUPITER U VAGI {horoskop 9.septembar 2016. - 10.oktobar 2017.}: “Moja velika mrsna pravoslavna (?) svadba”


An American in Paris (1951)




„Verovatno nikad u prošlosti problem samoće i usamljenosti nije postavljen pred ljudski duh sa više oštrine i neposredne datosti nego što je danas. Nekada su pojedinci bili deo velike porodice, zatim još šire, crkvene ili državne organizacije, i nisu se osećali usamljeno; živeli su i umirali sa nekim i pored nekog, više ili manje, u zatvorenom sistemu. Grčki mudraci i rimski filozofi isticali su gnoseološku vrednost samoće, srednjevekovno hrišćanstvo asketske ideale usamljivanja. Tek novo vreme i naš vek, sa naglo uznapredovalim procesom urbanizacije, individuacije (ali umnožavanjem stanovništva i suprotnim procesom masovnosti i anonimnosti življenja), kao i egzistencijalističkim filozofskim teorijama o „bačenosti u svet“, „bezgraničnoj otvorenosti“ prema svetu u kome prete dosada, seta i očajanje, postavili su na dramatičan način večni ljudski problem samoće i usamljivanja, prvi put oštro razlikujući ova dva pojma. Dok su ranije u svesti običnog čoveka pojmovi samoće i usamljivanja neosetno prelazili jedan u drugi i pomalo se izjednačavajući stapali, danas smo više u stanju da ova dva pojma razlučimo. Samoću sada shvatamo kao imanentnu crtu života koja može, mada i ne mora, postati čovekova šansa, dok usamljenost postaje prinudna i patološka crta ličnosti, protiv koje se čovek ili još može boriti unutarnjim i spoljašnjim raspoloživim sredstvima, ili ta usamljenost postaje trajna kob pojedinačnog čoveka. Ko nije osetio blagodeti samoće, ako je imalo postao individua i naučio da ceni individualnost?! Ne može se zamisliti nijedan iole kreativan čovek, da ne govorimo o značajnim umetnicima i naučnicima, koji nije svesno i namerno tražio samoću da bi u miru i usaglašenosti sa sobom poveo neophodne i plodne dijaloge; pokušao da iz relativne udaljenosti objektivnije osmotri sebe i društvo, i iznad svega, kada je u pitanju stvaralaštvo, da ostvari slobodnu komunikaciju svesnog i nesvesnog bića. U samoći čoveku se otvara put u sopstvenu dubinu, i ako on uspe da siđe u nju bez straha i zaziranja, vratiće se obogaćen na površinu – i tek tada, kada je otkrio svoje JA, imaće otvoren i pravi put prema bližnjem, prema TI. Gete je ovo izrazio jednostavnim rečima: „Ako samo jednom mogu da budem na pravi način sam, tada neću biti više usamljen“. 
Obratimo sada pažnju na nekoliko kritičnih životnih faza u kojima se samoća i usamljenost dodiruju, i mogu da dovedu do opasnog međusobnog zaplitanja, ili plodnog korišćenja samoće u izgrađivanju sopstvene i autentične ličnosti. Već sam akt porođaja označava totalno razdvajanje deteta od majke, koje u detetu stvara negativno osećanje napuštenosti u stranom svetu, često pojačano teškim porođajem. Prema Štirnmanu, negativna reakcija novorođenčeta pri dolasku na svet prema pozitivnoj stoji u odnosu 70:30. Malo dete još pre isteka prve godine mora da nauči da bude povremeno i kratko samo, i da ovu prvu samoću, prirodnu i neizazvanu, dobro podnese. Svako dete koje u najdubljem svom biću oseća da je voljeno, sigurno, duševno i telesno nahranjeno, podnosiće bez teškoća i komplikacija ovu samoću. A zar nije tako i sa odraslima u toku celog života? Prvi strah od samoće, koji kasnije može preći u povremenu paniku ili ozbiljnu dugotrajnu neurozu, već je signal da detetu nešto bitno nedostaje. Šta ovo bitno može biti drugo, nego Ljubav! Pubertet je drugo kritično doba kada samoća postaje izazov za mladog čoveka. Probuđena nagonska aktivnost neminovno prouzrokuje konflikte mladog čoveka, u prvom redu sa samim sobom, sa roditeljima i nastavnicima. Ovi konflikti naizmenično dovede do silne potrebe mladog čoveka za druženjem, razumevanjem i da ga prihvataju bliski ljudi u okolini, a potom do oštrog i naglog usamljivanja, odvajanja, povlačenja. Već je bilo bezbroj neurotičara i pravih duševnih bolesnika, ali i budućih velikih stvaralaca, koji su u pubertetu od svoje samoće napravili doživotnu tamnicu ili odskočnu dasku za let u budućnost. Srednje doba života, ukoliko nije bilo ozbiljnijeg zastoja u razvoju, čiji su koreni po pravilu u detinjstvu ili pubertetu, doba je najveće psihičke i fizičke aktivnosti, kada opasnost preti upravo od nedostatka povremenog povlačenja u sebe, nekritičnog primanja svojih uspeha, nedovoljne potrebe za daljim usavršavanjem, pre svega svoga unutarnjeg bića – ukratko: zahtev za samoćom imperativ je za sve one suviše aktivne ljude koji zaboravljaju da njihova Persona (Maska) kojom se prikazuju pred svetom, nije njihovo pravo lice. Najzad, klimakterijum, i ženski i muški, i onda naročito starost, poslednja je kritična faza kada se samoća stavlja na odlučnu probu. Čovek u čitavom dotadašnjem svom životu – ili potpuno osmišljenom, ili samo delimično ispunjenom, ili u objektivnom balansu procenjenom kao promašenim i praznim – ulazi sada u moguću samoću i pripremu za smrt, i to smiren i vedar, ili svoju usamljenost doživljava kao najgore prokletstvo sveta. Već smo istakli da je nedostatak ljubavi, pre svega roditelja, ona prva odlučna karika u nizu kasnijih, mahom determinisanih, zbivanja u čovekovom životu, koja samoću pretvora u usamljenost, a meditativnu zagledanost u sebe – u neurotičan strah od sebe samog. 
Ukoliko postoji i neka nasledna sklonost prema razvoju određene strukture ličnosti, onda će u kombinaciji sa voljnim, a mnogo češće nevoljnim propustima roditelja pri odgoju deteta, odrasla osoba pokazivati (prema nemačkom psihijatru Anelisi Hajgl) nekoliko tipičnih patoloških stavova u braku i van braka, u odnosu na problem samoće i usamljenosti. Tako će šizoidno strukturisana osoba imati prema licima svoje najbliže okoline sledeći stav: drugi treba da me potpuno vole, bez obzira koliko sam neprijatan. Depresivna osoba zahteva: drugi treba da mi omogući da u njega uđem bez ostatka. Histerična ličnost očekuje: drugi treba da mi bude zahvalan što može da me voli i da mi se divi. A opsesivna ličnost kaže u sebi: drugi treba da se potpuno prema meni upravlja, on treba da bude uvek spreman da mi služi. Očevidno je u svim pomenutim slučajevima neurotičnog razvoja ličnosti umesto individuacije bila izgrađena sebična individualnost, namesto plodne samoće izrasla je patološka usamljenost puna zahteva i prebacivanja okolini. Ali ovo je samo jedna strana problema, i to ona psihopatološka, u kojoj unutarnja zbivanja imaju odlučnu ulogu. Druga strana je socijalne prirode i dolazi od društva, njegovog stava, njegove neusklađenosti i patologije. Bez obzira što se i društvo sastoji od zbira pojedinačnih jedinki, sa njihovom određenom psihologijom i patologijom, postoje i neki opšti zakoni savremenog razvoja civilizacije, koji vrlo nepovoljno deluju na reagovanje ličnosti za sebe, kada se ona postavlja pred krupnim zadatkom da ovlada svojim slobodnim vremenom i samoćom (u tom vremenu). Opšta težnja ka automatizaciji života, različitim specijalizacijama, zatim brz tempo življenja, sve brže otuđenje od prirode, porodice i ravnodušne okoline; birokratski i surov način ophođenja sa ljudima, a u totalitarnim režimima još i pogubno izdvajanje i bojktovanje od strane kolektiva onog i onakvog pojedinca, koji ne odgovara ustaljenom, krutom i dogmatskom; idealogijom šematizovanog načina ponašanja, vode ljude (koji ne moraju biti sami po sebi neurotični) u strah i usamljenost. Nedostatak osećanja osnovne sigurnosti i zbrinutosti, ugroženost samog materijalnog i psihičkog opstanka, prinuđava ljude da pobegnu od samoće (koja je mogla za njih da predstavlja i nešto pozitivno) u konformizam lažnog uklapanja u kolektiv, sa onom vrstom njegovih jeftinih zabava, koje uz pomoć alkohola i drugih droga pružaju čoveku iluziju prilagođenosti; ili je ovo bekstvo od sebe i samoće izvedeno u onu vrstu delimične ili potpune usamljenosti, u kojoj se lako postaje plen raznih telesnih ili duševnih bolesti. Čovek, dakle, može prinudno da bude izolovan od drugih ljudi i gurnut, protiv svoje volje u usamljenost, ali može i samog sebe da izoluje zbog prazne sujete, povređenog samoljublja i uskraćenih umišljenih prava. Ako je teško i preteško ispravljati tu sve anonimniju apstrakciju koja se zove društvo, i još gore – tu opasnu zahuktalost koja se zove savremena civilizacija, onda smo sigurno u boljem položaju kada treba da ispravljamo sami sebe. Otud dobro dolazi Jungovo pismo jednoj njegovoj poznanici, koja se žalila na usamljenost: „Ako ste usamljeni, to je zbog toga što ste sami sebe izolovali, ako ste dovoljno skromni nećete nikada ostati usamljeni. Ništa nas ne izoluje više od moći i prestiža. Pokušajte da siđete i naučete skromnost i nećete nikada više biti sami“.“ – Vladeta Jerotić


Singing in the Rain (1952)




Kad ste zadnji put plesali u stiskavcu? Ako niste iskusni, obavezno se potrudite da ne nagazite partneru stopalce, u brand-new cipelama! – iako će Jupiter u Vazni da proguta knedlu, namigne vam i oćuti. A ko će da vodi ples? Hm, femkaćemo se... naizmenično, kilometražno. Bilo bi zgodno da postoji kakav red, ali tendencija ka udovoljavanju drugome je prisutna, naročito do polovine novembra. Kreću žustre diskusije {ne: svađe} oko toga čiji će kompromis biti prihvaćen. „Vi prvi!“ – „Ne, neee, ipak VI prvi...“ – i onda dođe onaj treći, na satelitu rebel opozicije Urana-Jupitera, sa transparentom „I am He as You are He as You are Me, and We are all together“, i povede electro swing kolce...  te na kraju svi osvanu na naslovnoj tabloida! Kad je bal, nek’ je maskenbal! Šalu na stranu (?), biće neobičnih zbivanja, ali stižu nam daleko bolji dani, kao i nova godina. Planirajte doček, biće vredan glamur-haljina. Kosmosu, naravno, hvala na doskorašnjim iskustvima mizerije, jer bez zla ne bismo razlikovali ni dobro. Jupiter u Vagi lagano namešta svoje tasove, voljan da nas preseli na zeleniji travnjak „komšije“. Preciznije, da nas katapultira sa sparušene, neplodne zemlje!

Naravno, kada planeta stiže u novi stan, treba joj izvesno vreme i da (nas) se adaptira. Prvi zadatak {za doček Jupiterka} je vrlo jednostavan: nalakirati nokte, pre izlaska van dobro se pogledati u ogledalu;  pokloniti ljubazan osmeh na šalteru, kupiti od bake na ulici omiljene jesenke i tako inicirati „rađanje Venere“ u svojim odajama; stare stvari iz ormara odložiti sa strane, u humanitarne svrhe, a dok se kuva kafućino i sastavlja spisak novih planova, poslati par smsova za lečenje dece. Kad je beg bio cicija?! Da smo osvešćeniji, ne bi nam ni trebao tranzit Jupitera u Vagi, tj. razlog da pripomognemo drugome. Kad već {kolektivno} nismo najvičniji u tome, evo trenutka da poradimo na kaljenju zanata, koji će nam se i vrlo lično isplatiti {bez brige}. Da bismo dobijali, moraćemo da dajemo. Fer play, u ma kojoj manifestaciji, je ono što će Univerzum blagosiljati. Jupiter u Vagi je tu da nas podseti na zaboravljene vrednosti radnih akcija. Odete da zasadite drvce, u amanet i svojim i tuđim unučićima, a tu sasvim slučajno sretnete ljubav svog života! Dvostruka dobrobit, zar ne.

Nebesa postavljaju pitanje: kako JA mogu da doprinesem NAMA? Kako MI možemo da doprinesemo TEBI/MENI? Društvo ne može opstati u apsolutnoj grabeži svog pojedinca, a sviđalo nam se ili ne, jedni smo drugima neophodni; te se moramo više uvažavati, na stranu međusobnih različitosti. Kad u jurišu na posao uletetite u pekaru – jer da ste pravili sami doručak, možda bi vas sačekao otkaz na stolu – ne zaboravite da je kroasane neko mesio za vas; a pre njega je neko drugi sadio kukuruz i preznajao se u mlinovima, dok ste vi (možda) bili na kakvom veselom piru. Čemu onda drskost na kasi? Novci nisu merilo ničega, već puko sredstvo razmene, koju omogućava drugo biće. O lancu koji nas sve povezuje, a na koji često ni ne pomislimo, možemo do ujutru. Uostalom, prva opomena vam je sopstveni organizam – ta savršena mašinerija, sačinjena po cosmo arhitektonskom planu, u kojoj svaka ćelija, u svakom momentu, zna sve informacije o onoj drugoj, i sve se bore za opstanak svoga carstva – VAS. Da se međusobno dusaju i vređaju, davno biste bili pod crnom zemljom. I dalje mislite da ste samodovoljni, da je u redu da gazite po živim „leševima“? U univerzumu, koji obožava zahvalnost, nikada ne činite ništa samo za drugoga – čak i kad to tako izgleda. Ponekad i sitnim znakom pažnje ili podrške, možete u apsolutnom neznanju spasiti nekome sam život. Možda je prolaznik šopenhauerski pomislio da je svet očajno mesto i da su vešala jedini izlaz, ali ste mu u sekundi, u ulozi filozofove „dlake“, osmehom odagnali jezivu misao. Postoji i ona ružnija, natraške, opcija... zato: nije u redu da idemo naokolo namunjeni i sikćemo na svakom ćošku kao zmije otrovnice. „Dobar dan – Hvala – Doviđenja“ zaista ne bole. Probajte.

Postoji dosta definicija čoveka koje, ma koliko bile opšte, mnogi ne uspevaju da „opravdaju“. Npr. Aristotel nam kaže da je čovek „razumna životinja“, da svaki ima dar umnosti i potencijal razumnosti, koristio ga ili ne. Zašto onda zaboravljamo da imamo sposobnost kontrolisanja sopstvenih nagona, nadvladavanja onog čisto životinjskog u sebi? Prvi alat u tome nam je zasigurno KULTURA, koja je sama po sebi složen fenomen. Ne potcenjujte sebe. Ako već ne možemo da pomognemo, kaže Jupiter u Vagi, nemojmo ni odmagati! Ako nemamo ništa korisno i lepo da kažemo, zavežimo gubicu. Treba voditi računa o higijeni usta. To nam je davno poručio Dizni, tj. zeka Tamper iz „Bambija“, a crtaći se mnogo bolje razumeju kad odrastemo. Tokom tranzita Jupitera u Vagi, naročito tokom njegove opozicije sa Uranom {12.novembar  2016. – 8.aprila 2017; 22.avgust – 21.oktobar 2017}, biće skandalozne spoznaje: da nismo detektovani u centru Vasione, iako smo bili silno bili ubeđeni da jesmo u njemu. No dobro, razočaranja se daju pregrmeti i ljudski je grešiti. Nećemo se osuđivati, bez prethodnog postavljanja na tuđe mesto. Mnogima će baš ovo biti najteža lekcija.

Sa Jupiterom u Devici smo završili mukotrpan proces (samo)kritike, a ono što je proisteklo iz njega treba konstruktivno iskoristiti, primeniti na stupnju Vage, gde se primarno bavimo odnosima i društvenim fenomenima. Tražimo metod za uspostavljanje BALANSA, tamo gde (nam) već vlada nesklad, što primarno počinje od oktobra {sa Mladim Mesecom u Vagi}. Međutim, iako onaj Drugi postaje neobično važan, tu je da bismo spoznali misterije sopstvenog Animusa ili Anime, tj. njegovu sopstvenu asimetriju {koja se ogleda u drugome}. Pošto govorimo o elementu vazduha, više to radimo na intelektualnom planu. Sve vrste konfrotacija služe nam da se sami povežemo, da jasnije sagledamo gde su rupe koje treba zakrpiti, popuniti. U prevodu: da bismo privukli izvesnu harmoniju, moraćemo prvo da harmonizujemo deo sebe koji joj pruža otpore; da poravnjamo iznutra sopstvene ekstreme. Možda neke još uvek nismo osvestili, te ne uviđamo da su glavna prepreka zbog koje se otežano krećemo ka svom cilju, kivni na sudbinu i ceo svet. Svaljivanje krivice na druge nije baš mudro rešenje, a ono nam sada treba. Hoćemo opipljive rezultate, jer Vaga je kardinalna i znak egzaltacije Saturna. Ako želimo poštovanje, moramo i da ga zaslužimo. Ako želimo korektnost, moramo sami biti korektni. Ukoliko drugi ne zadovoljava opšte „standarde“ {Vaga ih uspostavlja u društvu} – ima ko ih zadovoljava. Stupanj Vage nas uči o temeljcu svakog zdravog odnosa, a to je uzajamna ljudskost, u najopštijim, najgrubljim crtama. Bez bazičnog osećaja/obzira za postojanje drugog čoveka, koji nam pritom baš ništa nije ni zgrešio, nemamo nikakve suštinske sposobnosti za mega-giga ljubavi ni prema onom najbližem. To što mi mislimo drugačije ne menja činjenice, a životne okolnosti su nam glavni svedoci. Jupiter u Vagi će nam to i po(do)kazati. Vaga voli ogledalo, da se licka i sređuje, pa nam i savetuje da boravimo što više sa njim – ne zbog narcisoidnosti, već objektivnijeg sagledavanja sebe. Ono iznutra treba ulepšati, da bi i fasada „vibrirala“ harizmatičnošću.

Kroz „ispravnu“ komunikaciju, kulturu DIJALOGA {umeti slušati i ČUTI, uvažiti stavove neistomišljenika uz zadržanje sopstvenog kritičkog mišljenja...}, i same odnose sa ljudima, u najrazličitijim relacijama, počinjemo da dobijamo objektivnije vrednosti. Nove spoznaje, informacije, znanja... koja primamo od drugih {iz njihovih ličnih iskustava} služe da nam prošire svest i izmene pogled na spoljašnji svet (Vaga), u kom tražimo svoje parče neba. Uverenja gradimo iz ličnih iskustava i vizura, ali to ne znači da imamo nužno „pravilan“ stav. Sam Saturn u Strelcu, o kojem sam dosta pisala {podsetite se}, pokušava da nam ukaže na mesto kvara u njima. Ako nešto nismo doživeli, možda drugi jeste. Nismo mera svih stvari. Umeće sagledavanja iz što više različitih uglova, kao i debeo socio-uzorak {na čemu će potencirati opozicija Urana-Jupitera, od sredine novembra}, su neophodni zarad što približnije objektivnosti, koja jeste u službi i našeg blagostanja {to uvek očekujemo od Jupitera}. Učimo na svojim greškama ponajbolje, ali i tuđe su tu sa nekim razlogom, mogu nam biti korisne; kao i saveti, mišljenja... Neodlučnost ili zbunjenost, koja se zasigurno može oglasiti u pojedinim situacijama, nije stvar unutrašnje nesigurnosti, koliko potrebe da se bude pravedan sudija, da se sve činjenice dobro odmere i proanaliziraju. „Moramo“ imati dobru procenu, a to zahteva i određeno vreme za ozbiljniju kontemplaciju. Ni konkretni sudski postupci se ne sprovode preko noći, zar ne. Pošto primarno govorimo o partnerskim odnosima, pojavama u okviru samog društva, koliko god nešto SPOLJA delovalo identično, „po difoltu“ – nikada nije. Svako piše svoj jedinstveni roman. Carl Sagan nam je lepo poručio da je svako od nas, iz kosmičke perspektive, dragocen. Ako se drugi čovek sa tim ne slaže – pustimo ga da živi. U stotinu milijardi galaksija, nećemo naći drugog-istog. No, to će nam biti jasnije kada nastupi opozicija Jupitera-Urana. Prvi deo tranzita Jupitera u Vagi {do polovine novembra} je malo drugačiji, a ovo spisanije je UVOD. Još smo pod završnim obračunom Saturna-Neptuna {tokom septembra i oktobra}, pa nismo sposobni da se naglo „prešaltamo“.



Summa summarum: glavna tema tranzita Jupitera u Vagi je traženje smisla, mudrosti i sreće kroz harmonične i zdrave međuljudske odnose. Jupiter sarađuje sa Venerom, koja je veliko svetlo u Kosmosu. Ona nam šapuće želje, a Jupiter je tu da ih oplemeni, da pokuša da ih materijalizuje uz pomoć Saturna. Ako vam je zaista stalo do nekoga, borite se za to {da opstane, da se odnos poboljša, izglade nesporazumi...}. Ako vam nije stalo – dignite ruke. Pluton u Jarcu takođe učestvuje u ovom procesu. Kroz kvadrat sa Jupiterom, naglasiće nam i trulež, pokušati da nam pojasni na kom mestu su iskrzana naša lična uverenja o tome šta je zdrav odnos, a šta patologija – iz koje će nas izvući njegova opozicija sa Uranom. Iz ludila izrežiranih u maniru španske sapunice, može se dosta naučiti o mračnim stranama sopstvenih Animusa & Anima, jer kontrasti tome i služe, ali i iz harmonije se čovek nadograđuje, razvije, spoznaje. Nećemo više da potcenjujemo kvalitetne odnose, koji nam služe kao kante za istovar smeća onih nekvalitetnih {na kojima revnosno radimo zarad što veće produktivnosti otpada}. Nisu skladni odnosi baš toliko dosadni kako se mnogima pričinjava. Ako se Ti i Ja odlično razumemo, hajde da ne trošimo više vreme i energiju na one neblistave primere, već da zajednički pomerimo fokus na konstruktivnije razmene i ciljeve. Idemo u pozorište, na izložbu... šta god – pametnije. Uostalom, Jupiter u Vagi nam postavlja i jedno vrlo logično pitanje: zbog čega toliko želimo da budemo prihvaćeni, uvaženi ili voljeni od strane onih koje zapravo ni sami ne doživljavamo kao baš vredne? Zbog čega se rasipamo na njih, umesto na one koji su uvek tu za nas, da nas saslušaju i uteše kada nam ovi pozabadaju Ajfelove tornje u leđa? Zbog čega to pljujemo nekoga, a gotovo religiozno uhodimo svaki njegov korak? Ako već nije „po meri“ našeg vrednosnog sistema, „uhodimo“ onog ko već jeste. Samoća, a ni usamljenost, nam više neće prijati – što ne znači da će svi uspeti da iznesu to na najbolji način.

Zasigurno, krećemo u potragu za „my cup of tea“. Za ljudima sa  damskim/džentlmenskim „ispoliranim“ manirima, uz neizbežni stil. Estetika je Vagi neobično važna, kao i ravnopravne {da se ne zbuni ko: nije isto što i jednakost} uloge. Sve robustno odbija. Nekultura i neotesan jezik, posebno. Ko ima duži, moraće da ga urolna za sopstveno dobro. Nedostatak granica vodi ka nepoštovanju {na to nas podseća i Saturn u Strelcu}, a ako smo već iznad kakvog primitivca, moramo to i vrlo praktično demonstrirati, dati DOBAR primer. U suprotnom, isti smo. LJUBAZNOST i SKLAD su omiljeni pojmovi Vage. Podsetiće nas i na: HVALA i IZVINI – iako nije isto što i „oprosti“, nećemo da čangrizamo. Ipak se više bavimo spoljašnjim manifestacijama, ne nužno i emocijom... ali i to utiče na oblikovanje istih. Prostakluk nam zasigurno stimuliše više gneva, zar ne. Ponavljanje identičnih obrazaca {izbor/model partnera, veza}, u kojima se hronično ispašta, treba saseći. Konflikte valja rešiti uljudno, ako smo već ljudi. Nije baš tako strašno i sasvim je u redu da se ne slažemo po pitanju nečega, te pristojno i raziđemo, ako se već ne može pronaći most koji spaja. Nema potrebe za traženjem sekira i ostalim mizernim potezima. Postoje i harmonični odlasci. Ne piše ni u jednom ćitapu da MORA da pljusne krv potocima. To je izgovor slabosti. Biće dosta turbulencija u odnosima i neće baš svi moći da opstanu. Talas raskida i razvoda sledi, naročito ako govorimo o onim „gasna komora“ relacijama, iz kojih se moglo izaći još 2010. Sa druge strane, Kosmos pokušava i da „prespoji“ žice, na vrlo neobične načine, a taj projekat vodi Uran. Prvo se moramo osloboditi neadekvatnog viška. Ne može sveže voće u korpu sa trulim.

Pored želje za držanjem za ruke i deljenjem kifle na ravne časti, raspoloženi smo za različita društvena okupljanja, kulturna zbivanja, razmenu mišljenja i saveta, timski rad. Kao negativni potencijali tu su: (mentalna) zavisnost od postojanja drugog bića  i gubljenje identiteta; zaziranje od mišljenja komšija i statusa „babadevojke/dečkodede“, stupanje u površne veze zarad pukog postojanja istih; cement-puder na rošavom licu {šta god ono, individualno, predstavljalo}. Kompromisi su tu dok ne narušavaju antičke proprocije – primarno do polovine novembra, od kada će Uran (kroz opoziciju) tražiti egzotičniju lepotu, asimetričniji SKLAD, uređenje u haotičnosti {da, da, moguće je i to}. Neko će se naprasno okliznuti i skotrljati sa ludog kamena... da bi pao na drugi. Zavirite u biografiju Brižit Bardo {JU u Vagi 180° Uran u Ovnu} – pored stotinak ljubavnika, čak četiri supruga. Najviše iznenađenja sledi onima kojima to trenutno nije ni na kraj pameti. Ja da se udam? Ma mene to bre ne zanima... ups! Ujedoh se za jezik. Venčanje u Las Vegasu, posle „prvog“ susreta. Neko će pomisliti da ste načisto prolupali, jer niste više u okvirima omiljene mu fotografije vas samih... ali to ne treba previše da vas potresa. Uran će nam primarno dati mogućnost za ljubav u slobodnom, dinamičnom i spontanom kretanju, sa onima koje nismo ni u ludilu zamišljali kao „idealne“; na stranu neobično izdizajnirane burme i ceremonije – bilo je ili ne. Ovom aspektu to nije baš bitno. Nema živce za organizaciju do detalja, niti ga zanima kreiranje sadržaja o kojem će dva meseca tračariti zaludne tetke, ujne, jetrve, babine komšinice... A i svetu se zaista ne može ugoditi. Posle „DA“, valja poraditi na nacrtima društvenih reformi, pravima „crnih ovčica“, revolucionarnim strategijama za kojima kultura plače, novim naučnim otkrićima za dobrobit čovečanstva... Treba se pripremiti za „Bože mili, čuda velikoga...“; medijsku pažnju i slavu preko noći, mnoge bum-tras događaje. To nije baš odmah, pa ovde stajemo. Jupiter u Vagi ipak traži doziranu meru! Stay tuned!

Jupiter je boravio u Vagi poslednji put u periodu od 25.septembra 2004. do 26.oktobra 2006. – te se možete prisetiti i događaja iz tog vremena, kako biste umeli bolje da se pripremite za ovaj tranzit. Naravno, ne govorimo o identičnim aspektima, ali krupna slika može da pripomogne. Tranzit Jupitera svako oseća na svoj način, u manjoj ili većoj meri, po pitanju različitih tema tj. životnih planova {zavisi već gde vam pada, šta pokreće i na koji način}; primarno vlasnici ličnih planeta u Vagi i Ascedenta („podznak“); naročito treća dekada istih. Pored Vaga, Blizanci i Vodolije – kojima će tranzit biti negde i najlakši/najpovoljniji. Ovnovi, Rakovi i Jarčevi su takođe pod snažnim uticajima ovog tranzita, ali za njih može biti turbulentniji.


Srećno!
Cat ❤







CONVERSATION

0 comments:

Post a Comment

Thanks for reading 😚 Vaše mišljenje, sugestije (...) ? 🤔