Mlad Mesec {eklipsa} u Ribama {horoskop 26.februar - 8.mart 2017}: “Vredi li se upuštati u tumačenje stvari kojima nismo u stanju da sagledamo obim?“

eklipsa u Ribama



“Gotovo sam ubeđen da nikad nisam budan. Ne znam da li ne sanjam kad živim ili ne živim dok sanjam, i nisu li san i život u meni dve izmešane, ukrštene stvari čijim se međusobnim prožimanjem obrazuje moje svesno biće. Ponekad, usred aktivnog života u kome, kao i svi drugi ljudi, jasno sagledavam sebe, okrzne me neko čudno osećanje sumnje; ne znam da li postojim, osećam da je lako moguće da sam nečiji tuđi san, učini mi se, sa gotovo telesnom opipljivošću, da bih mogao biti lik iz nekog romana, koji se kreće, nošen dugim talasima pripovedačkog stila, kroz stvarnost jedne opširne pripovesti.

Zapazio sam više puta da pojedini likovi iz romana dobijaju za nas značaj, koji nikad ne bi mogli da dostignu naši poznanici i prijatelji, oni koji sa nama pričaju i koji nas slušaju u vidljivom i stvarnom životu. I zato mi se javi, kao u snu, pitanje nije li sve u ovom svekolikom svetu samo naizmenični niz snova i romana, poput malih kutija u većim kutijama koje su, opet, umetnute u druge, još veće – nije li sve samo jedna priča sazdana od mnoštva priča, kao u „Hiljadu i jednoj noći“, koja se raspliće i razmotava, lažljiva, u večitoj noći. Ako mislim, sve mi izgleda besmisleno; ako osećam, sve mi izgleda čudno; ako želim, ono što želim sakriveno je negde duboko u meni. Uvek kad se nešto pokrene u meni, uviđam da to nisam ja pokrenuo. Ako sanjam, samom sebi ličim na nešto što drugi pišu. Ako osećam, ličim na platno koje drugi slikaju. Ako želim, imam utisak da su me utovarili u kamion kao nekakvu robu i da se vozim, kao po sopstvenoj volji, prema nekom mestu na kome uopšte ne želim da budem, barem ne pre no što do njega stignem.

Kako je zbrkano! Neuporedivo je bolje gledati nego misliti, i bolje čitati nego pisati! Ono što vidim, može da me obmane, ali ga barem ne smatram delom sebe. Ono što čitam, može da mi se ne dopadne, ali ne moram da se kajem što sam ga napisao. Kako sve postaje bolno ako o tome mislimo potpuno svesni da mislimo, kao duhovna bića u kojima se odigralo ono drugo udvajanje svesti, zahvaljujući kome znamo da znamo. Iako je dan prekrasan, ne mogu da prestanem da mislim. Da mislim ili osećam ili nešto treće što se zbiva među kulisama gurnutim u stranu. Čamotinja sutona i zapuštenosti, sklopljena lepeza, zamor od prinude da se živi...“ 
{Iz “Knjige Nespokoja“, Fernando Pesoa}






U magijašenju nema mu ravnog! Male ljubavne „vradžbinice“ se smišljaju! 😍 Znate tog malog šumskog vilenjaka što voli da vreba iz prikrajka i krade tuđe cipelice, olako prelazeći milje u njima? Baš tamo gde je sada bioskop, iza one kafanice koju je Prešern posećivao, bio je jedan hrast ispod kog je leškario sa sladoledom od vanile. Možda ne pamti svaki oblik njegovih grana, ali dodir njegove glatke kože ostao je istetoviran na njegovim leđima, baš kao i miris vanile u sluzokoži nozdrva. Užasna lakoća nepostojanja, protkana svim ovozemaljskim i onostranim iskustvima. U koju god posudu da ga sipate, on se udobno raspline. Nikada nije imao nezgodacije sa krevetima, tim čudesnim široko namenskim igračkama, posebno sa baldahinima u morskom pesku {ti su mu najdraži}... jer nema jastuka ispod kog se nije ušunjao. Da, daaaa –  to je ona crna cica maca koja voli da vam pređe put u snovima, golicajući vas najsladostrasnijim fantazijama, dok vam pitomo prede: “But I love your feet only because they walked upon the earth and upon the wind and upon the waters, until they found me.” A vi je vidite prvi put, pa jos usplahireno vičete: „pissss“! No, maca radosno vrti repićem! To je zato što ste VI zaboravili na onaj susret od pre nekoliko vekova, ali ona nije. Sram vas bilo! Aaahh... izgledate isto kao pre 479 godina, ma ništa se niste promenili! –  drhti Mesec u Ribicama, opijen magijom nežnosti. Tu se već potpuno zbunite – pa on je potpuno lud! Ladies & gentlemen, grdno se varate! 

Hiperosetljivi Mesec u Ribama nosi u sebi spoznaju i onog što je bilo i onog što će tek doći; sama budućnost ga naslućuje kao daleko proricanje. I bez opipljivog, „stvarnog“ iskustva, poznaje najsuptilnije niti onog u šta će tek zaroniti, kao da je predodređen da vas prevazilazi u morskim igrama bez granica. Čega god da se lati, pretvara to u poeziju, onu koja se peva iz Večnosti. Kosmičke tajne su mu poverene na čuvanje u šljokičanstvenim muzičkim kutijama, obloženim dragim kamenjem – ako vam ih i oda, nećete to ponajbolje razumeti. Upija vas kao sunđer, ali tako da ni ne primetite da vas je oteo od sebe samih. Posle pokušavate da vratite pogubljene mozaike u svoj hram bića, al’ teško ide... Mislite da je baš slučajno Mesec u Ribama jedan jedini Kralj (Presley), iako svi pokušavaju bezuspešno da ga imitiraju? Cohen? Prince? Volite „Purple rain“? Molim vas, bez kabanice na ljubičanstvenu kišu! Znate kako Mika, doktor za prevođenje Neptunovog esperanta, opisuje naš Mesec? „Namešta se pred munjama, brižljivo, kao za slikanje. Kao da je dokučio čime počinje čovek. Čime traje. I nestaje. I čime biva zaboravljen. I otresa sa sebe glinene naslage vekova, kao da je opterećen gustom lepotom pamćenja. Pamćenje, to je presuda. Pamćenje je progonstvo... Umeti nije iskustvo. Umeti, to je tek proročanstvo!“ Njegova umeća su vanvremenska i vanprostorna. Misaoni aksiomi. On oseća – te razume. Empatija i intuicija ga nikada nisu izneverile. 

Ludi zanesenjak? To je onaj Mesec koji je juče pokušao po ko zna koji put da se obesi, ali je odustao. Gledao je otvorenih očiju u tavanicu i voleo onu drugu ženu. Zaista, nemojte ga ostavljati samog, sklon je glumatanju, pravi teatar ni od čega! 😉 Ali publika ga obožava. On je maestralan glumac. Pisma? Njegove reči su opojne, oporo slatke kao vino, čuvajte se... jer nema kome nisu zaklecala kolena, barem na trenutak. Had se može razoriti samo nežnošću, u kojoj je naš Mesec neprevaziđen! Dok trepnete, ušuškaće vam se u nekoj crnoj rupi u grudima, otvoriti ona zarajberena limena vrata memljivog podruma... u koji se ne usuđujete da zađete. Strahovi se tope pred njegovim korakom. Možda ne ume baš svoje da zadavi za gušu, ali vaše će jednim potezom... Kakav paradoks. Hodajuća relax masaža. Metafizičar koji vam očas posla otpuši sve čakre! Are you surreal? 😮




Fatamorgazmični Mlad Mesec u Ribama je u zagrljaju Neptuna. Ućutao se, izolovao na širokim prostranstvima samoće. Stvara akvarele, kišno razmrljane u sivim koloritima, razvodnjava ih do prozirnosti. Ljubavno nadrealistički kolaži – kojima se otvara ekliptična izložba {26.februar}. Poplaviće kupatilo kako dolikuje... te ćemo se okliznuti na pločicama sa zadovoljstvom, ošamućeni od najtajanstvenijih fantazija, onim „between the shadow and the soul“, kojima ćemo regenerisati višeslojni epitel duše, po cenu ma koje kobnosti. Snovi planiraju da nam se parazitski polepe po trepavicama sa svojom jungovskom simbolikom, kao oho lepkom, lukavo nas vabeći da prespavamo jutarnje sate i zagazimo u podne zapetljano obmotani posteljinom, sa kojom se rado mazimo zagnjurenih njuškica u jastuku. Pijana ćurka lifestyle. Pidžama solo party? Maybe, maybe NOT! Vrebaju i mistični ljubavnici! 💕 Poseže se za slatkim infuzijama, penušavim vinima, nikotinom, aromatičnim svećama, romantičnim filmovima, zaljubljuje u fiktivne likove – što na ekranu, što u stvarnosti, šta god ona bila sada. Sve stilski zapakovano artističkim celofanima otvara apetite. Klecaju kolena na šapat poezije. Forme postaju odbojne. Međutim, kako je i karneval maski u toku, a od klovnova i rulje se ponekad izgubi i sap(a)utnik, orijentacija u vremenu i prostoru, valja biti malo i obazriv u degustaciji soul karamela, kako jedna strana može biti povređena na kraju.






DODATAK pročitajte na: EKLIPSA U RIBAMA


Srećno!
💟



CONVERSATION

0 comments:

Post a Comment

Thanks for reading 😚 Vaše mišljenje, sugestije (...) ? 🤔