 |
| Retrogradna Venera u Scorpiji |
Baš sada kada je retrogradna Venera u izgonu, te ne smemo previše eksperimentisati sa izgledom {vreba je Uran kroz opoziciju}, a ja uveliko u dubokim promišljanjima da opet umočim grivu u devil red boju {beše broj 666 na talijanskoj farbi}, sestra prebacuje zaboravljene slike sa prastarog moba na komp, i šalje ih mejlom! Aj’ to što bejah crvenokosa na jesen 2010. {kada je poslednji put Venera u Škorpiji bila retrogradna}, nego krete revitalizacija memorije uz neminovno preispitivanje: ko bejah tada, koga voleh, šta postah... šta mi NEDOSTAJE iz pluskvamperfektnih tunela, koji izgubljeni delovi mene same, šta mi je drago što je odavno samleveno u đubretarskom kamionu, šta me raduje što je prisutno i dalje... Izblinka vam tona kadrova spontano, gotovo ničim spektakularnim izazvana, kako to uostalom i biva. Umesto da spavate kao sav pošten svet, kuvate kafu posle ponoći i kao sova buljina čuvate noć od budnih {dan od ludih}. A ko to hara kroz gusta pletiva mraka? Šuška nešto u sobi, čujete... Je li smrdibuba ili su se duhovi sapleli?
Karel Čapek ima sjajnu misao za cosmo nam stanje: „Sve što je bilo, jeste. Traje i ono što si već zaboravio. I mislim da pamćenje traje i posle smrti.“ Pod retrogradnom Venerom u Škorpiji – istina. Ipak, pamćenje je progonstvo sve dok ne ekstraktujemo esencijalnu lekciju. Svrha memorije je pragmatična – kako/zašto smo se našli u određenoj situaciji; kada doživimo prosvetljenje, kako da ga primenimo u strukturalizaciji budućnosti {veliki fokus Saturna u Jarcu}, ne bismo li izbegli ponavljanje grešaka. U trenutku kada se ključna spoznaja desi, gubi se i emotivni link sa prošlošću. U suprotnom – i dalje je nešto zamršeno, nedovoljno razjašnjeno, nesvareno... iako često verujemo da jesmo završili, namesti se izazov {poput retro Venere}, dobijemo opet potvrdu kapitulacije. Rešenje za problem ne treba stalno juriti izokola, čemu najviše pribegavamo {mi smo rešenje}.
U ponuđenim introspektivnim ronjenjima {davljenjima}, nije uopšte loša ideja sebi „starom“, a kao prijatelju, napisati iskreno pismo. Potom još jedno, za onog ko ćete postati tek jednog dana. Upakujte ih u koverte, sakrijte u kakvu škrinju, i za par godina ih iskopajte. Napravite parele između svih vaših „JA“ – u prošlosti, sadašnjosti, koja će u budućnosti, kada budete čitali, biti opet deo prošlosti; najpre po pitanju svojih ŽELJA i onog što VOLESTE – VOLITE. Misli nam svakodnevno lepršaju u pomahnitalim jatima i nije ih lako kontrolisati, ispratiti, a dobra strana pisanja {rukom na papiru} nije samo u tome što oblikujete pažljivo {trenutnu} misao, nego vam pomaže u oslobađanju dupke punog diska malog mozga; između ostalog i u samom treniranju zaborava. Mada, pod vintage vajbom {evo ga i Merkurije u Škorpiji} možete i da pribavite Remington mašinicu iz 1920. i iskrvarite nad njom, dok u pozadini čujete pucketanje ploče baš kod stiha: „but I miss you most of all my darling, when autumn leaves start to fall...“
Aveti prošlosti, svih vrsta i obličja, jesu među nama. Taman sedeli u kakvoj katakombi, u zabludi da ste bezbedni. Niste. Vas (!) drma nostalgija. One se samo odazivaju na stidljive SOS signale, možda i dalje neartikulisane vapaje kojima odzvanja vaša podsvest, a koje puštate u etar. Tu je the law of attraction... ili četiri prsta ispod pupka. Proverite svoje „dugmence“, je li mobilno!
Retrogradna Venera ne vraća uvek i doslovno pogubljene junake iz izbledelih stranica romana – spakovanih u kartonske kutije, dobro oblepljene krep trakom i odložene na tavan – nego i uspomene na njih. Konciznije: na nas same iz prohujalog (?) starog veka. Ponekad je dovoljna „samo“ fotografija da pokrene izlivanje magme. Papirić koji vam ispadne iz starog rokovnika pukom koincidencijom {anonimnošću prisutnog Svevišnjeg}; zgužvana papirna karta za prevoz, smešne cene, u pregradi stare torbe. Posveta na knjizi koju ste i smetnuli sa uma da imate u kolekciji, kao i onog ko ju je napisao {no, odlučiste da malo prebrišete prašinu i presložite naslove kućne biblioteke}. Haljina koje ste se najednom setili da posedujete, gotovo nenošena, pa se date u krtica rovarenje bunker ormara, i gle čuda, uđete u nju... a automatski oživotvori i duša trenutka kada je poslednji put, možda i jedini, bila na vama. Običan prolaznik čiji vas oblak parfema pojuri niz ulicu, te čula burno odreaguju... Miris trulih ruža, dobacila bi naša Venerica! Kad vam klikne jmbg osobe koja ga je koristila, odjurite kući galopom, ne biste li bar proguglali dotičnu personu... koju očito niste prevarili do kraja. Shvatite to šokirani sopstvenom reakcijom, na primer, na njegov/njen partnerski „status“ online...
Ekshumacija Kupidonovih zarđalih strela, pobodenih u ko zna kojim hodnicima vremena, ne samo iz ove realnosti, jeste na pomolu... ali NE za sve, niti u vidu opipljive materije, niti u invanzivnom maniru koji razara srčani mišić... ljubavlju ili patnjom. Ne bojte se entiteta iz tame, ne mogu vam ništa, već sebe samih – vi ste ti koji im otvaraju iznova dobra stara vrata. Možda čak i stražarite pokraj istih, u miksu nade i strepnje da će pokucati svakog časa, ne biste li ih odmah pustili u svoje odaje. Šta ako dođu a vi „spavate“, te pomisle da niste više na staroj adresi? Oh, samo ne to da vas snađe!
 |
| The Awful Truth (1937) |
Glorifikacija prošlosti je na meniju i mami nas, a tu je ponajveća klopka. Zašto?
Zato što nam nije bajno u „sada i ovde“, negirali to pred drugima ili pred ogledalom, posve nebitno. Zato što nije stavljena debela tačka na 237. stranici, već (...), te se morate vratiti sa 856. unazad. Imajte u vidu i činjenicu da NIJE jadna žaba, koju ste opet poljubili, kriva što se volšebno nije preobrazila u princa na jednorogu, kako VI očekivaste, ili u prvi mah izmaštaste... potom uvideviši {ili ćete tek} da ste se grdno prevarili. Prvo proverite svoja ružičasta sočiva. Nemojte impulsivno da svaljujete odgovornost na tuđa pleća kada konačno primetite malu zelenu živuljku, umesto zgodnog baje/cice, kako stoji ispred vas i blentavo vas gleda! Bila je TO sve vreme, ali gurali ste vatice u ušne školjke, te njeno mučno kreketanje nije urodilo plodom {vašim buđenjem na vreme} – nažalost niste ovladili ponajbolje nemuštim jezikom. Bar tokom naredna dva meseca vam isti ići neće. Uostalom, sve je stvar percepcije. Prešla vam crna mačka put? Pa šta. Zar niste i vi njoj, sa čajnim kesicama ispod očiju, masne kose, namračenog pogleda... te je prestrašili podjednako kao i ona vas?
Ex lica nisu tu da nas stalkuju iz puke obesti, kako vam se isprva može učiniti, već imaju svoju svrhu – no nisu svrha sama po sebi! Podvucite žutim markerom; tokom novembra biste mogli biti skloni nakardnim silogizmima. Šta onda hoće? Tu su da nas podsete na one delove nas samih koje i dalje nismo uspeli da harmonizujemo, prihvatimo, pročistimo od trnja, te sjedinimo sa ostalom „smesom“ koja nas čini CELINOM {bez koje se ni ne možemo zaista (i)stopiti sa drugim bićem!}; na ono što nismo još uvek razmrsili kako treba {u sebi}, premda bejasmo u ubeđenju da jesmo, te se vrtesmo {vrtimo} u začaranom krugu sličnih obrazaca disfunkcionalnih ili nezadovoljavajućih partnerstava – celofan drugog dizajna, SRŽ ista! Tu su, dakle, da nam pripomognu da sagledamo koji su to post-operativni končići preostali da se izvade, sa povećim zakašnjenjem doduše, uveliko srasli sa kožom; šta je to ostalo nezaokruženo U nama, kao jedinki primarno, a samim tim i u ODNOSIMA sa drugima {jedinke za sebe} – čije plikove gulimo i produbljujemo, ili ih pak konačno isceljujemo. Vi BIRATE.
Kakve god „skelete“, dragi moji voljni ili nevoljni arheolozi, da iskopate, znajte da su vaša „odskočna daska“ za skakanje u okean vašeg samootkrića; za detektovanje rupa na asfaltu koje vam uredno buše gume, te i usporavaju dalje putovanje {u blistaviju budućnost}. Velika iskušenje jesu, ali kako drugačije i proveriti sopstvene temelje? Neophodan nam je uvek izazov da dokažemo SEBI sebe {ne drugima}, gde stojimo i kako, da li se oslanjamo na svoja dva stopala ili pak ne. Čovek treba sebe da testira što češće, do limita, da se buši po vertikalama i horizontalama, ne bi li se tako i uredno prevazilazio (!) ako je već negde zapelo, po rezultatima „ispita“. Zapelo jeste, kaže Vasiona.
Duhovima prošlosti, koliko god bili harizmatični, ne treba doslovno davati veštačko disanje, već im odoleti {premda nam se mnogo jedu jagode uprkos alergiji na iste}, a njihovo prisustvo, u ma kom obliku bilo, valjano iskoristiti za ozbiljne unutrašnje monologe. Old flame vreba, što nije garancija da će vatromet trajati večno i da maskara neće opet biti razmrljana suzama. Stoga, dozirajte svoja očekivanja razumom – dat nam je kao sluga. Iako nipošto ne treba da budemo zlopamtila {jer kako da uopšte presečemo pupčane vrpce sa prošlošću pod teretom pothranjivanog gneva, osvetničkih poriva?} ne treba ni negirati činjenice, kao ni neophodnost samopoštovanja i elementarnog dostojanstva – fali nam. Retrogradna Venera, naročito u stanju izgona, nije baš naivna. Zato, pre nego što se histerično zalaufate ka provaliji čežnjivog perfekta, procenite koliko vam je puta neko izdrobio utrobu, a koliko puta je ispunio razigranim leptirima. Ne precenjujte ni patnju ni sreću. Dajte im ravnopravan tretman, pa kud tas pretegne. Jaki kontrasti su evidentirani već.
Poželjno je da se pozabavite distancama U sebi koje vučete odavnina, a zbog kojih sada i ne uspevate da ostvarite željenu bliskost sa drugim bićem, bilo postojećim ili sanjarenim. Odsustva su dobra, jer vam mogu dati sjajne uvide. Čehov bi vas posavetovao: „Ako ne znaš šta osećaš prema čoveku – zatvori oči i zamisli da ga nema. Nigde. Nema ga i neće ga biti. Onda će vam sve biti jasno.“
Ako vam staro lice vaskrsne, na ma koji način, možda je tu da bi vam poslužilo da shvatite na kakvoj ste klackalici sa prisutnim akterima u životu, ili pre: na kolikim zapravo distancama. Tuđi povratak nije nužno znak da treba primiti u svoju avliju nepozvanog gosta. Pisati već napisanu priču. Možda je samo putnik u prolazu, te mu je svrha dublje prirode, ne bukvalna.
Njena suština nije u tome da vam razbuca vezu, brak {premda će toga ove jeseni biti u epidemološkim razmerama}... nego da vas nekako, kroz spoljašnji faktor, natera da stavite prst na čelo i preispitate svoje iskonske želje, naročito one tajne za koje niko ni ne zna. Odakle vam ideja da ne mogu da se materijalizuju jednog dana? Na stranu ljubavnih peripetija, Venerin retrogradni hod treba iskoristiti za unutrašnju rekonstrukciju. Šta volite kod osobe A, šta kod osobe B? Kod sebe? Šta ne volite? Uporedite listing. Šta želite da volite, koga, kakvog... kakvi sami da „postanete“, koliko stepenika vam fali do krajnjeg cilja? Opsesivno jurenje novog partnera neće uroditi plodom. Ako ste usamljeni, ne znači da ćete biti manje ukoliko zgrabite kakvu god priliku, ili se vratite na stare dobre krvopije {jer štedite na procesima početnog upoznavanja}. Nema baš previše prave INTIMNOSTI, sem iza kulisa – u tajnim & karmičkim odnosima, ali ako ste avanturističke prirode, prijaju vam impersonalni kontakti, onda je ovo idealan period za vas. Retro Venera u opoziciji sa Uranom je idealna za ljubavni Penrouzov trougao. Jeste, onaj što ne može da se konstruiše u 3D... ali who knows, Uran je ipak u Biku!
Venera je ušla u senku 3. septembra; krenula retrogradno 5. oktobra sa 10°50’22’’ Škorpije. U Vagu se vraća 31. oktobra i nastavlja retro hod do 16. novembra, kada sa 25°14’32’’ Vage kreće napred. 2. decembra ponovo ulazi u Škorpiju, ali je stacionarna do 18. decembra. U prevodu: od septembra do druge polovine decembra nam muti konce, ali najpre u periodu svoje retrogradnosti: 5. oktobar – 16. novembar. Usput, kao retrogradna, aspektovana je i Mesečevim Čvorovima {od 6. novembra na osi Rak-Jarac} i retrogradnim Uranom {vraća se u Ovna isto 6. novembra}, što je obiman materijal za drugi tekst.
Ovde obustavljamo, jer retrogradna Venera, sa svim ostalim aspektima, poteže more drugih tema, kojima ćemo se baviti. Glavnu, koja vas pretežno interesuje, smo obradili. U zavisnosti od njene pozicije u natalu, kao i aspekata, nešto će svakome doneti. NE mora imati veze sa današnjom temom. Takođe, neće svima doneti intenzivna iskustva, po pogledu nečega.
I dekada Bikova, Škorpija {Lavova, Vodolija} je na udaru tokom oktobra primarno; kao i III dekada Ovnova, Vaga {Rakova, Jarčeva} tokom novembra. Podrazumeva i Ascedent u Ovnu i Škorpiji, kao i Venere u naznačenim dekadama.
Cat
0 comments:
Post a Comment
Thanks for reading!
Don't forget: sharing is caring!