“Venus of Eryx, from her mountain throne,
saw Hades and clasped her swift-winged son, and said:
'Cupid, my child, my warrior, my power,
take those sure shafts with which you conquer all,
and shoot your speedy arrows to the heart
of the great god to whom the last lot fell
when the three realms were drawn.
Your mastery subdues the gods of heaven and even Jove,
subdues the ocean's deities and him,
even him, who rules the ocean's deities.
Why should Hell lag behind?
Why not there too extend your mother's empire and your own? '
Then Cupid, guided by his mother, opened
his quiver of all his thousand arrows
selected one, the sharpest and the surest,
the arrow most obedient to the bow,
and bent the pliant horn against his knee
and shot the barbed shaft deep in Pluto's heart.”
― Metamorphōseōn librī, Ovid
„Da li dolaziš sa neba ili pakla, zar je važno, o Lepoto! Ogromno čudovište, zastrašujuće, nevino!“ Kada pohotni Pluton konačno prodre u Venerino nežno tkivo – spasenja nema. Nemoguće je zaustaviti galopirajuće širenje njegove prodorne infekcije {remedije još uvek nisu otkrivene}, iz ko zna kog podzemnog tunela vremena iznedrene. Taman šmugnula na drugi kontinent, meškolji se udobno u njenom astralnom telu, dodatno ubrizgavajući sve jače doze ugljen-monoksida kako bi invanzivnije bio prisutan unutar nje same... i Venera oseća da doslovno gubi dah. No omađijana ljubavnom {pastelnom} vradžbinicom – osladi joj se! Na distanci se stvara daleko snažnija opsesivnost, a soul wifi radi punom parom. Pluton doslovno dokazuje Veneri istinitost drevnih Rumijevih reči – lovers don’t finally meet somewhere, ther’re in each other all along. Dok sama to ne shvati, a strpljenja naš mudri metuzalem za izvoz ima, crta kredom „školicu“ i neumorno joj skakuće po mozgu, prespajajući mu kablove. Pravi sačekuše iza svakog ćoška njene nove misli, u koju zabrazdi u mučnom pokušaju da ga zaboravi. Kada joj naposletku postane jasno da se uteći zaista ne može i da je vrlo moguće voljeno biće pronalaziti svuda i u svemu naokolo – vraća se kući... ali je niko ne čeka na kapiji. A good teacher keeps out of the way! {reče Merce Cunningham} Pluton se povuče {kada se tome najmanje nadamo} kako bi utrostručio svoju moć, ali i inspirisao Veneru da pređe sedam gora i sedam {noćnih} mora ne bi li ga pronašla. A to podrazumeva da izoštri detektivsku njuškicu i obuje cipelice svog Animusa. Čari psihodrame!
 |
| “Those who restrain desire do so because theirs is weak enough to be restrained.” ― Blake |
Ne zaboravimo, lisica je malom princu rekla da postajemo zauvek odgovorni za ono što jednom zatamničimo. Plutonu je, u ovom aspektu, to kristalno jasno. Brine o Veneri i kada deluje najokrutnije, mučeći je svojim manipulativnim igricama... zarad njenog blagostanja. No, zna tačno gde joj je limit, kada da prestane sa tretmanom „seduce then destroy, then seduce again...“ kako nema nameru da je uništi {njoj se tako pričinjava u početku}. Naprotiv. Svaka kriza koju zajedno prežive čini njihov hipnotičan ples još intenzivnijim i magnetičnijim. Plime i oseke ljubavne agonije i ekstaze, na koje se obostrano daje pristanak. Amantes sunt amentes!
Pluton bi da se SJEDINI sa Venerom do homogene „smese“, ali pre toga mora da je ogoli do kostiju, počisti njeno nataloženo „smeće“ – sa kojim je prvo mora suočiti kakvim nezgodnim kozlićem za preskakanje. Nikakvim duhovima prošlosti ne dopušta da se nadvijaju nad njegovu, i samo njegovu (!), ljubav. Samo ON može da bude u nečijoj senci! Zato, Venera mora da poliže i svoje transgenetske, i dalje otvorene, rane. On će je navesti da to učini, jer ona jeste odabrana – od momenta kada ju je prvi put video. Sporadično ignorisanje kom namerno pribegava, a koje ona doživljava kao da joj se žica od omiljenog brushaltera zarila u grudni koš, ne znači baš NIŠTA! Otkriće joj alhemijske recepte regeneracije, darovaće je spoznajom da poseduje ćup zlata u svom crnom rudniku, u kom je sakrivena moć koju nije ni znala da poseduje od rođenja. Dakako, prvo u taj rudnik mora da siđe. Kremiraće je i iz pepela iznova ovaplotiti, i tako vrtložno, sve dok ne bude kompletno pročišćena i „samospoznata“, a on zadovoljan kako je maestralno odradio svoj posao.
Zbog svega što vidi u najavi {no pain, no gain!} ona prvo oseća strah, neobjašnjivo joj ipak privlačan. Pluton voli da joj ga natrlja na nos samo da bi ga prevazišla, te se uverila da nije bilo baš toliko strašno. Voće ipak raste na granama, ne na stablu devojčice! Ako mu se i otrgne, tj. pobegne iz „podruma“ {prekidi su mogući jer su neretko neophodni}, u dubini duše priželjkuje da je sustigne i savlada. A kako on upija svaki njen treptaj, gde god bio, namerno joj baš tada dopušta da nesputano trči! U toj intermundiji, u njegovom odsustvu, ponajviše će sebe otkriti. Svoje otpore, svoje demone, svoje nanogice, iskonske želje, predrasude, iskrivljeni sistem vrednosti... To će je i motivisati da počupa korov u svojoj bašti, koji dotle nije ni primećivala da zapravo postoji, ne bi li zasadila novi ružičnjak. Njegovi testovi su tu da bi je odveli što dublje, u delove sebe u koje nikad ranije nije ni zalazila. Tumbaće je levo-desno, gore-dole, uskačući u pomoć samo kad baš prigusti – jer veruje u nju, zna da nije slaba. Kada i sama to osvesti, ponovo se sastaju kao dve aveti, da nastave tamo gde su stali... iako nikada ni nisu. Od Plutona zavisi dokle delirijum traje.
“What men call love is a very small, restricted, feeble thing compared with this ineffable orgy, this divine prostitution of the soul giving itself entire, all its poetry and all its charity, to the unexpected as it comes along, to the stranger as he passes.” – Baudelaire
Iako ume Veneru da rašiva uzduž i popreko, zahvaljujući njemu ona uči kako sama sebe da sastavlja; da od rasutih končića napravi goblen sa umetničkom vrednošću. U početku mu doslovno predaje svoju moć, ali iskustvo daruje mudrošću – vremenom postaje moćna koristeći njegovu. Tako prelazi sa jednog nivoa na drugi. Kada se osvrne unatrag i shvati dokle ju je odgurao, ne kaje se. U nekadašnjim preprekama kojima je pružala otpor, vidi ključ svojih potencijala koji nije ni znala da poseduje {on ih jeste odmah prepoznao}, te ni da ih iskoristi. Pluton uvek želi dostojnog „protivnika“ na visini zadatka, koji će umeti da mu prati korak kakav god hladni rat zavladao. Stoga, Venera kao odabrana mora mu postati ravnopravna, jer u trigonu oni jesu sinhronizovanih energija. Ne spore oko uloga. U hodu ih menjaju – kako ti želiš, kako ja želim... Let’s play master and servant, again! Uživaju u obostranom zadovoljavanju i posesivnosti... ali ne prelazi se žičana ograda koja vodi na teritoriju sado-mazo patologije. Ona mu nikada neće biti pokorna, samo poslušna – što je akt ljubavi, ne straha. Predavaće mu moć prividnom submisivnošću kada oseti da je on gubi {jer želi da bude „vođena“}, baš kao što je on njoj oduzimao njenu moć ne bi li je naterao ne samo da je povrati, nego i konačno pronađe u sebi – daleko veću nego što je i mislila da ima. To je momenat kada je lekcija apsolvirana; kada stoje rame uz rame... ma kakve razlike bile prisutne. Uostalom, nije fokus na njima već na njihovom poravnjanju.
A gde je ljubav – tu je i poverenje, te ljubomore nema. Oboje znaju da su jedno drugome „posed“. Niko nije pretnja. Čak i da postoji kakav uljez, Pluton zna da je Venera samo njegova i ničija, bio sa njom ili ne. Ona zna da pripada samo njemu, bila sa nekim ili {pre} ne, i želi da to ostane tako. We are all searching for someone whose demons play well with ours! To je to!
Venera i Pluton u trigonu ne podnose ništa mlako i površno, niti sebi dopuštaju taj „luksuz“ iako žive u 21. veku, u kom je i sam seks {važna komponentna} izvrgnut ruglu putem megafona. Aspekt je surovo selektivan i ume da prepozna pravu vrednost {u ma čemu}, naročito jer govorimo o Veneri u sedištu {ovog puta, u zagrljaju i egzaltiranog Meseca}. Ona zna ŠTA želi i šta joj je potrebno, ali i koje izobilje će pružiti drugome, te strpljivo čeka svoj čokoladni mus. Poluzadovoljstva frustriraju, te se kriterijumi ne spuštaju. Plutonov uticaj to samo dodatno produbljuje, uz prisustvo Junone {aktivira midpoint VE-PL} i Neptuna u Ribama (sekstilni odnos), prihvata se samo konekcija na sinhronizovanoj telesnoj, emotivnoj, duhovnoj i mentalnoj ravni. SVE ili NIŠTA. Ceo paketić se traži i kad-tad pronalazi... jer ova verzija Lepotice i Zveri ima happy end.
Odnos počinje naglo i ima sudbinski vajb. Pre nego što i shvatite šta se zbiva, već ste u sredini fabule, potpuno začarani. Znate da je to – to, premda vam prijatelji oblače ludačku košulju. Nema etapa upoznavanja, ustaljenih protokola... Venera i Pluton se odmah PREPOZNAJU, premda oboje odglume Alchajmera, maestralno kontrolišući govor tela. Posmatrači pak osećaju varnice u vazduhu. Od prvog susreta i rukovanja deluje kao suđeno – jer i jeste. INTIMNOST je nešto što se podrazumeva. Publika je vrlo vrlo nepoželjna. „Ali strast je potrošna...“ Ovde ipak ne. Prisutna je u kontinuitetu, i na kilometražnom rastrojanju, prožeta dubokom emocijom. Čak i kada deluje da bledi, da ju je više nemoguće oživeti, rasplamsa se misteriozno sama od sebe, u potpuno neočekivanom trenutku, postajući snažnija nego što je nekad bila. Ko će stati na put probuđenoj zmiji na dnu kičmenog stuba? Kundalini radi punom parom. Čak i da veza {ili brak} ne potraje – do kraja života se sećate te neodoljivo nepodnošljive privlačnosti. Autosugestivno iznova proživljavate zadovoljstvo, identičnim intenzitetom kao što je izvorno i bilo.
Kakva god da je sudbina formalnog odnosa: ljubav je snažna i obostrana, bez crvića sumnje. Zato nikada ni ne prestaje, ni kada se putevi razdvoje. Samo pronalazi drugo mesto u nama. Jer i patnja se uzdiže na viši nivo, konstruktivno gustira. Svaki zmijski otrov koji je ubrizgan u budućnosti pokazuje svoja lekovita svojstva. No hard feelings! Otpuštanje destruktivnih emocija, koje se mogu kratkotrajno oglasiti, dolazi potpuno prirodno. Venera zna da su to iskušenja, podmetnuta zbog nečeg i dalje zamršenog unutar nje same, i da nisu tu da bi im se podleglo, već da bi im se odolelo. Imala je sreću da uči od najboljeg. „It was delicious losing you!“ – reći će na kraju, kao Nabokov. Uostalom, ovo je aspekt koji govori o primenjenom u životu: „i u dobru i u zlu“. I ne, nije ljubavna priča, već priča o ljubavi.
Potencijali za ličnu evoluciju su ogromni u okviru ovog aspekta. Kroz njegove veze se iznova rađamo. One se jednostavno ŽIVE – konzumiraju do poslednjih subatoma snaga. Podleže se radikalnim/esencijalnim promenama ličnosti, samoisceljivanju, suočavanju sa pritajenim ponorima i spoznavanju KO smo zaista. Šta zaista ŽELIMO – što neretko ni ne znamo dok cupkamo u jednoličnom ritmu, držeći se ustaljenih navika i „sigurice“. Trigon Plutona-Venere voli miris opasnosti, jer zna da će porobljavanje straha doneti ovaploćenje sna. Nakon odnosa, u kakvom god obličju bio, ništa nije isto. A to i drugi primećuju, te nas začuđeno pitanju šta nam se to desilo. Život se doslovno deli na: pre Tebe i posle Tebe.
Mnoge ovakvi odnosi mogu i doslovno da prestrave, kako donose intenzivno iskustvo sa baroknim tovarom mudrosti, koje je tu da nas najpre dubinski i uspešno transformiše do same srži na psihološkom i emotivnom nivou. Između ostalog, i da saseče pupčanu vrpcu ljubavnih „prokletstava“ naših čukunbaka, jer iako nisu više u ovoj dimenziji, njihove nenahranjene želje, nesavladani strahovi i neprevarene patnje i dalje pulsiraju u našim dnk ćelijama.
*
Tranzitni trigon Venere i Plutona imamo svake godine, no nije svaki identičan. Ovog puta, kada je precizno egzaktan (17. april) – Venera u sedištu je i u zagrljaju egzaltiranog Meseca {dodatna podrška}, i dalje u trigonu sa egzaltiranim Marsom {+ Lilit}. Pluton u egzaktnoj konjunkciji sa Vertexom {u trenutku potpuno egzaktnog VE-PL trigona po satnici}. Angažovan je i Jupiter u Škorpiji sa svojim aspektima, Junona, kao i konjunkcija Sunca-Urana {egzaktna 18. aprila} koja nam sugeriše da dolazi do važnog susreta – onog što nam ga je nagovestila eklipsa 21. avgusta, ali i eklipsa 15. februara 2018.
Ko je na udaru, pobogu?! Okay, sad ćemo da zakumuljimo stvar, jer naprosto moramo zarad iole objektivnog odgovora. Dakle: svi vi kojima je najpre natalna Venera pod harmoničnim aspektom sa tranzitnim Plutonom {poželjno i u harmoničnom aspektu sa natalnim} – sam kraj II, sam početak III dekade Bika, Device, Škorpije i Riba. Posebno ako vam je i podznak (Ascedent) na samom kraju II, početku III dekade Bika-Škorpije; ali i Lava-Vodolije {uključuje i Sunce} – uslovno rečeno važi za sve dekade {akcenat na samom početku II i samom kraju III dekade}.
Zašto je i ovo sve uslovno? Kada govorimo o bitnim životnim zbivanjima poput opisane ljubavi u ovom blog postu, nisu dovoljni samo tranziti, niti samo u kombinaciji iznad navedenoj {možda nešto drugo umanjuje šanse ili pojačava}. U tim slučajevima uvek postoji mnooogooo više materijala.
Više o aprilskim dešavanjima, ukoliko niste, pročitajte na → HOROSKOP ZA APRIL 2018.
Zašto je i ovo sve uslovno? Kada govorimo o bitnim životnim zbivanjima poput opisane ljubavi u ovom blog postu, nisu dovoljni samo tranziti, niti samo u kombinaciji iznad navedenoj {možda nešto drugo umanjuje šanse ili pojačava}. U tim slučajevima uvek postoji mnooogooo više materijala.
Više o aprilskim dešavanjima, ukoliko niste, pročitajte na → HOROSKOP ZA APRIL 2018.
Srećno!
Hvala...
ReplyDelete