Cat's Astrology & Lifestyle

Cerera, Mesec, Pluton, astrologija i psihologija

Eugenia Loli

Kao prva asocijacija za nadolazeći plutonski pun Mesec u Jarcu (9.jul, 05:06:31h) nametnula mi se „Jesenja Sonata“, film o kompleksnom odnosu majke i kćerke. Najpre dijalog (suočavanje) između Liv Ulman (uloga kćerke) i Ingrid Bergman (uloga majke):

„A mother and a daughter, what a terrible combination of feelings and confusion and destruction. Everything is possible and is done in the name of love and solicitude. The mother’s injuries are to be handed down to the daughter. The mother’s failures are to be paid for by the daughter. The mother’s unhappiness is to be the daughter’s unhappiness. It’s as if the umbilical cord had never been cut. Is it so? Is the daughter’s misfortune the mother’s triumphs? Is my grief your secret pleasure?“ – Evin (Liv Ulman) monolog

Duševna kolonoskopija preti milom ili silom, a vaseljenska doktorska ordinacija kaže da je trenutak da se ukloni „tumor“ (auto/destruktivne emocije) sa vitalnih organa, pre galopirajućih „metastaza“. Kao i u svakom začetku lečenja, bolovi su neizbežni. Pijete onaj gadan sirup od luka, al’ morate – kašalj uguši... i bez kmečanja pred prvom injekcijom istine! Njeno obelodanjivanje je tu kako bi nas provelo kroz suočavanje sa glibom, svih vrsta, a time nas upravo i inspirisalo da ga odstranimo. Najpre U sebi. Životne ćelije se moraju detoksikovati ako ste voljni da vas obslužuju još dugo dugo. Uostalom, stalno nam pričaju da je stres okidač raznih bolesti, no prema brojnim istraživanjima lekara, psihijatara i psihologa primarno onaj koji je u strogoj korelaciji sa emocijama i emotivnim disbalansom. Još je Vilijam Džejms u svojoj revolucionarnoj teoriji iz davne 1884. govorio o uticaju psihološko emotivnih trauma na zdravlje. Prema drugim studijama primećeno je da se, recimo, depresivnost umanjuje kada postoje fizičke tegobe nekog tipa, što je isto zanimljivo. Zdrav spolja nije nužno zdrav iznutra. Kad već spominjem bolesti, ako postoji predispozicija nasleđa određene – postoji predispozicija nasleđa same traume koja je nju (kao uzrok) prvobitno izazvala, ko zna na kom kolenu. Nije sve u lično stečenim traumama već i transgeneracijskim, koje pulsiraju u našim ćelijama. Tema nam je vrlo složena.

Pun Mesec u Jarcu, konjunkcija Meseca i Plutona, astropsihologija

Bilo da ste muško ili žensko dok se sa majkom „ne pomirite“, kakva god da je ona (ili je bila) i kakav god sukob (direkni ili prećutni) da imate, nećete biti emotivno ispunjeni u partnerskom odnosu. A tim činom najverovatnije pravite (umesto majke) primirje sa bakom... ili askurđele sa kurđunom. Zavisi ko je pre vas praktikovao opraštanje, te i koliko zapravo posla imate. Zadržaćemo se na najličnijem. Svaljivanje krivice zaista nema konstruktivnu svrhu, koliko god da vas je neko zaista oštetio. Prvo tu žabu morate da progutate.

Jung (konjunkcija Meseca-Plutona u Biku) jeste bio u pravu kada je rekao da svaka majka nosi u sebi svoju kćerku, a svaka kćerka svoju majku. Koliko god da su one „spolja“ drugačije, samo prividno jesu. U srži: ne. Znamo i da su ekstremi uglavnom dve strane iste kovanice. Ugušeno dete (osoba) može krajnje podsvesnim mehanizmom da privlači nestabilnog partnera sa kojim je teško uspostaviti bilo kakvo intimnije vezivanje, iako ga želi u svesnom delu psihe; ili naprosto podražava koncept: guši ili privlači ugušivače (koji su možda ogledalo majke). Stoga, kako imamo pupčanu vrpcu između majke i kćerke, imamo je i između oca (čukundede, kurđupa, parđupana....) i modela partnera. U astrologiji je tako oduvek, a srećom i nauka se upregla da doprinese potvrdama.

Za početak se treba pozabaviti vlastitom najdaljom prošlošću: periodom do porodilišta i periodom od porodilišta do okvirno 6. godine života. Emotivne traume koje tada nastaju (ako nastanu) su one koje imaju najveću moć zakona privlačenja (dramatičnih iskustava tokom života). Ljubav zaista na usta ulazi – samo što tu misao treba dublje protumačiti.

Hranu smo prvu fiksirali za primanje ljubavi i prihvatanje, od trenutka kada je majka počela da nas hrani svojom krvlju, ali i mislima, emocijama, unutrašnjim previranjima! Fetus nije činio ništa da zaradi hranu – za njega: ljubav. To ume kasnije da vodi brojnim oblicima uslovljavanja, koja ako se otrgnu kontroli mogu postati veoma pogubna i odražavati se na raznim nivoima u životu odrasle osobe (nekad deteta).

Kada se beba rodi i sisa, ona kroz mleko uspostavlja i svoju prvu emocionalnu vezu, a majka je uverava da ga (mleko-ljubav) zaslužuje bezuslovno. Time joj stvara inicijalni osećaj emotivne sigurnosti i lične vrednosti. Ovo je idealan slučaj, pravog „blagostanja“. Ni postporođajne depresije nisu nešto što nasumično pogađa pojedine žene, kao i sama neplodnost. Ako majka ima (pod/svesne) otpore prema dojenju (koji mogu izazvati i sam nedostatak mleka, a problematika i toga može biti vrlo duboka), prolazi kroz frustracije i patnje – beba to isto oseća ali i prihvata kao nešto vlastito (što nije, niti majka to želi doslovno preneti) – sa čime se kasnije u životu krajnje nesvesno identifikuje. Da li se toga sećamo? NE.

Danas nije nikakva novina da podložnost depresiji ili anksioznim poremećajima deteta znatno rastu ukoliko je trudnica bila izložena stresu. Intimni (unutrašnji) život majke kao jedne žene i individue tokom/nakon trudnoće je od ogromne važnosti za sreću deteta (jednog dana zrele ličnosti). Pozadina onog što smo upijali tokom boravka u stomaku može biti različita. Imamo neželjenu (ili prinudnu) decu koja znaju da to jesu i onu koja ne znaju, ali podjednako prolaze kroz isti osećaj nedostatka majčine ljubavi (refleksija je u emotivnim odnosima), najčešće nesvesni (i jedni i drugi) da ga nose u sebi. Nije nužno da će nam biti uskraćivana briga, pažnja, ljubav kada dođemo na ovaj svet i kasnije tokom odrastanja. Uostalom, to radimo i iz stečene navike i sa svojim partnerima, zar ne.

Pre nego što nastavimo dalje: imajmo odmah u vidu da je majka bila nekada beba u bakinom stomaku. Nije ona začetak „problema“, premda ponekad ume da ga dodatno zakomplikuje usled bežanja od sebe same. Mi imamo dužnost da jedni druge oslobađamo ali to uglavnom ne radimo, te se obruši na prvi najjači kosmički stub (u porodici).

Faza odrastanja do okvirno 6. godine je podjednako kritična. Izloženi smo plimama i osekama najdublje podsvesti, brojnim uticajima iz okruženja, te smo i najprijemčljiviji stvaranju emotivnih trauma raznih vrsta. Upijamo sve kao sunđeri, intuitivno, no ne razumemo i ne umemo da procesuiramo sadržaj. Stoga potiskujemo traumu. Ubrzo je u potpunosti zaboravljamo, što ne menja činjenicu da je i dalje prisutna u nama kao odraslim jedinkama. Možda se uopšte ne sećamo dešavanja iz druge godine života iako smo učestvovali u njemu, ali baš je to krucijalan momenat stvaranja nečeg traumatičnog za nas sa čime se danas borimo. Osvešćujemo to kroz ljude, situacije, razna neprijatna, frustrirajuća, bolna iskustva. Često nam ništa nije ni jasno... jer „šta sam Bogu zgrešio/la?“

Boginja Cerera, veoma važna i odgovorna za našu sudbinu u stomaku, ali i period do okvirno 6.godine, govori nam između ostalog i o smrti: kako se nosimo sa gubitkom (čega god se isti ticao) tj. njegovim patologijama. Postoji bezbroj primera da kada imamo Mesec/Cerera/Pluton tešku kombinaciju (slučaj našeg punog Meseca) imamo i trudnicu u crnjini: bilo da je izgubila nekog u porodici (majku, baku...) pre začeća ili tokom trudnoće. Ako ona ne može da iznese gubitak na „normalniji“ način, sama beba dobija u startu životni izazov, a ponekad se i doslovno ponovi isti scenario. Osoba (beba), recimo, može imati morbidan strah od gubitka, sklonost da ga konstruiše unapred, da pokušava na sve moguće načine da mu utekne... i baš zato: isti će je zaskakati. Zasigurno sledi suočavanje sa mini „smrtima“ kroz život da bi se sagledala njihova svrha, razumeli ciklusi umiranja i ponovnog rađanja, te i oslabili majčini otpori (prema gubitku).

Bezbroj ljudi ne ume da otpusti destruktivnu emociju (ma kog tipa), posebno da u dubini duše iskreno oprosti (nebitno kome i za šta tačno) što je veoma važno – ne samo zbog nas nego i potomstva nam u najavi. Nemamo uvek doslovno imitiranje identiteta roditelja niti katastrofalne porodične drame (da ne bude zabune). Uzmimo kao primer ljubomoru majke koja je usmerena prema drugim ženama (to može biti i lukavo prikriveno). Kćerka takve majke (kao žene) ne mora kao ona, naprotiv, ali će privlačiti istu ljubomoru (jer u njenoj je krvi) spolja: kroz druge žene (prijateljice, poznanice...) ili čak muškarce (apsolutno i oni mogu biti ogledalo majke). Saplitaće je ljubomora, unesrećivati na putu... jer jeste pogubna. Samoj majci kao posmatraču te tragedije može biti veoma žao što kćerku snalazi šta snalazi (prirodno je da majku najviše boli patnja deteta), možda neće razumeti zašto je to tako (šta je moje dete krivo?) kako je potpuno nesvesna da je tome doprinela (ko zna kada). Jednostavno, svaka majka ima moć da sebe oslobodi dela bremena sa kojim se (čega god se ticao) nikada nije suočila niti izborila, tako što će ga „prevaliti“ na kćerkina pleća; ona će odrađivati umesto nje (jednog dana). No, verovatno će tako i majka naučiti koliko je izvesna emocija zapravo pogubna, dok bude gledala kako je trpi onaj nedužan. Zato: kada mrzite Milicu ili Milana, mrzite i sebe u najavi (svoje potomstvo).

Da li nužno znamo šta sve obitava u majci ili ocu? Teško. Roditelj ima kontrolu nad svojim ponašanjem i unutrašnjim svetom – pred svima. Ljudi umeju maestralno da prikrivaju mnogo toga i pred najbližima (decenijama). Svi smo tome svedoci. Preslikavanje je najjednostavnije za sagledati, ali nije najzastupljenije. Kontrol frik nije samo onaj doslovan tip (potpuno predvidiv i kristalno nam jasan) nego i „super kul“ mama – najbolja prijateljica (čak i vaših drugarica), imaginarna devojka/supruga vašeg dečka/supruga (u sve lejere intime neukusno upoznata), vaš IDOL neosvešćeni koji se vrlo moguće (nesvesno) takmiči sa vama kao ženom. Rivalstvo između majke i kćerke psiholozima nije retka pojava, ali se ono retko ispoljava tipično kao između dve nepoznate žene. Pun Mesec nam i na to skreće pažnju, ali i na preteranu brigu koja nije uvek briga, već potreba za apsolutnom kontrolom. Na stranu onog nama poznatog, uvek dođe trenutak/situacija gde počnete da primećujete naznake nepoznatog, uklapate puzle... te i shvatate ko je čije ogledalo u vašem ličnom okruženju, a mimo porodice. Apsolutno SVI jesu nečije ogledalce iz našeg rodoslova. To nije uvek jednostavno sagledati. Morate dobro da se napregnete u analiziranju, a i istraživanju prošlosti.

Kada postoje loši obrasci po pitanju odnosa majke i deteta (sagledavajući ga od same trudnoće) i načina na koje je dete odgajano, dolaze razni kompleksi vezani za: princip vezivanja, bezuslovnu ljubav i prihvatanje, osećaj lične vrednosti (u kontekstu voljenosti), samopoštovanje, patologiju gubitka (smrt, odbijanje, napuštanje, patnja, gnev, osvete, mržnja), privrženost ili odbojnost, kontrolu nad decom ali i doslovno posedima (imovina), deljenje, puštanje i otpuštanje, komplekse u vezama... Potom su tu i problemi vezani za trudnoću, dojenje, ovulaciju; menstruaciju i menopauzu; abortusi, pobačaji... Bulimija, anoreksija i razni poremećaji u metabolizmu idu iz nezdravih emocionalnih veza stvorenih u okviru bazične porodice (akcenat je primarno na relaciji majka-dete). Odrasla osoba sebe može kažnjavati na potpuno nesvesnom nivou i na razne načine.

Međutim, veoma je VAŽNO naglasiti da doživljaj majke kao majke nije identičan kao doživljaj deteta majke. Treba znati i KAKO voleti određenu osobu da bi ona zaista osetila tu ljubav (ne boli), a da bismo to umeli – moramo je prvo RAZUMETI.

Šta kaže nauka?

Naučne studije su dokazale da nije sve stvar „oponašanja“ uzora. Psihološka trauma iz najranijeg uzrasta (a na nju može uticati i rat) ili baš prenetalna, uslovno rečeno, menja DNK. Traumatično iskustvo koje smo potisnuli u najdublju podsvest ostavlja tkz epigenetske tragove na genetskom kodu, što utiče i na „ponašanje“ pojedinih gena. Mozak agresivnog čoveka nije identičan kao mozak neagresivnog čoveka.

Mnogo istraživanja je rađeno, najpre eksperimentalnih na glodarima (premda postoje i nehumanija: na deci). Mužjaci su prvo istraumatizovani (odgajani u agresivnoj atmosferi), potom su ih (kao odrasle) zbog oplodnje spojili sa ženkama – prema kojima su ispoljili agresiju. Ženka je odmah izolovana. Potomci, iako su živeli u neagresivnom okruženju (nisu ni videli svog biološkog oca), kada su polno sazreli – identično agresivno su se ponašali prema ženkama. Sama ženka (majka) kao partnerka agresivnog mužjaka pokazala je drugačije ponašanje nego ženka koja ga nije imala. Doživela je promene unutar sebe, te sama uticala na odrastanje svoje bebe podjednako kao i otac. Tako je i sa ljudima.

Zato: ako postoji porodično nasilje, ma kog oblika (mentalna/emotivna tortura, fizičko...), ogromne su šanse da se obrazac ponavlja, ne samo zbog imitacije uzora: otac nasilnik – sin nasilnik ili partner (ako govorimo o ženi čiji je otac nasilnik). Ako je otac pretrpeo traume u detinjstvu (ili bio na ratištu, u logoru... ili pak njegov otac), zasigurno da prenosi epigenetske promene na dete, iako ne mora nužno on ispoljiti agresiju, ili ne na direktan način ili ne na svoje dete... što ne znači da neće neko to učiniti u daljem POTOMSTVU. Ponekad naprosto postoji „preskakanje“ nekog kolena. No, to što naš čukundeda nije više živ, ili mu ni ne znamo ime, ne menja stvar da je u nama, sa svim svojim traumama koje pulsiraju u našoj krvi. Samo je pitanje kada će biti pritisnut okidač.

Međutim, jasno vam je da sami SADA, i kao roditelj i kao neroditelj, utičete na strukturu svog DNK (sa svim svojim emocijama koje uzgajate upravo ove sekunde) – možete to činiti POZITIVNO ili NEGATIVNO. Presecanje dugo ponavljanjenog obrasca jeste teško, obično su ogromna iskušenja prisutna kada se odjednom pojavljuje neko ko suočava i pokojne sa onim od čega bežaše u zemaljskim im životima. Ponekad njihove duše nisu umirene i delom lutaju, ne idu baš odmah natrag „kući“ spremajući se za novu avanturu (ili popravni ispit). To bi vam opet šaman naširoko pojasnio. A nije ni retkost da se dva ratna neprijatelja sastanu kao ljubavnici, ako smo to Gore odlučili (prethodni tekst → ZAŠTO BAŠ JA?).

Da li treba kriviti? NE.

Isti problem koji imate „zbog“ nekog u rodoslovu, možete sami isprojektovati na svoje potomstvo, zakomplikovati sve dodatno. Ako vi imate hrabrosti da se suočite sa svojom, recimo, sebičnošću i da je korigujete, ne znači da je svako ima, da ume itd. Svakom je svoj problem najveći. A možda vi presecate obrazac tog ponašanja, koji se ko zna koliko dugo prenosio, baš zato što ste uvideli na „lošem primeru“ da je to neophodno i da je rešenje u suprotnom pravcu – na čemu isto treba biti ZAHVALAN. Probajte da se izmestite iz svog ležišta i sagledate nešto iz TUĐE kože, i dalje imajući u vidu da ni vaš roditelj nije PRVI pokrenuo lanac. Koren je isti, manifestacije uzroka su drugačije, čak i kada deluje da nema dodirnih tačaka. Privid. Zato morate tražiti UNAZAD odgovore.

Rešenje?

„Što više razumemo, to više volimo.
Što više volimo – to više razumemo. To su dve strane iste kovanice – iste realnosti. Um ljubavi i um razumevanja jedno je te isto.“

Kada razumemo i volimo, naš duh ne vidi ništa da kritikuje niti zamera. Praštanje dolazi sasvim spontano i odvija sve čvorove!

with love,

Cat

Neretko smo skloni da tražimo među granama drveća ono što se nalazi u njegovom korenju – u presečenom stablu starog hrasta čiji godovi kriju tajnu onog što se „sada“ dešava (ili će), a zapravo je uveliko odigrano. No, i tu imamo dve tačke gledišta: jednu iz naše nam dimenzije postojanja (time ćemo da se bavimo), drugu iz kosmičke vizure – do koje obično ni ne stignemo ukoliko se ne pozabavimo prvom.

Hronologija samog vremena koju smo usvojili je vrlo diskutabilna, naročito ako krenemo da je sagledavamo kroz prizmu duhovnih Vrhova, te nam i postane jasno zašto se nakon „smrti“ smejemo kao ludi na brašno zbog svega što smo (ovde) doživljavali kao patnju, ili zašto se srčano pozdravimo sa onima koje (ovde) ne možemo da smislimo. Jer avaj, sve je ovo jedan veliki cirkus u kom smo izabrali svoje vratolomije i klovnove, ne bismo li uspeli da evoluiramo kao duše, međusobno pomažući jedni drugima u poduhvatu. Ako vam je bliže: gledamo filmove, a raznih žanrova i sudbina junaka ima, zar ne. Umemo da se stopimo i sa antičkom tragedijom, obožavamo je uprkos neveselom završetku. Tako smo i Gore imali „bioskop“ i odlučili se za jednu ulogu. A duša ne samo što postoji u svojoj Večnosti (poslednjih godina se sama nauka trudi da to dokaže – jer dokaze kao ljudi volimo) nego ima i svoje faze sazrevanja – te starenje kože apsolutno nije merodavno sticanju mudrosti.

Međutim, od momenta kada damo pristanak da se spustimo u (izabranu) matericu, prethodno izabravši svoje ključne izazove i adekvatan opipljivi kostim, kreće kompletna amnezija. Eventualno tokom prvih godina, bez oblikovane svesti, imamo nekakvo bledunjavo sećanje na svoj prapočetak. Zato smo i nesputani i volimo hram svog bića, jer ga i jesmo sa radošću odabrali (kasnije kreće njegovo odbacivanje).
Uprkos tome, postoje momenti koji nam sugerišu da svoju budućnost odavno znamo, kao i da vučemo tovar sećanja na prošlosti (plural). Kada sretnemo svoju miljenicu srodnu dušu, prepoznamo je odmah, teško nam je to racionalno obrazložiti rečima. Tu su i mnoge neobične ili naizgled beznačajne pojave (oglašavanje našeg Vodiča) u službi svedoka – umeju da se ispostave kao ozbiljni alarmi i navigacije, kao što i mi umemo da ih odbacujemo. Intuicija? Ni san još uvek nije dokučen na stranu celokupnih istraživanja, posebno ne prekognitivni. Možete vežbati pevanje u snu – rezultati istog se zaista poboljšavaju kao da ste ga vežbali u budnom stanju. Ipak, na stranu svega što nam i nauka može dokazati, i dalje nam je dobrim delom dosta toga neshvatljivo. Skeptični smo. Ponekad je potrebno da prođe dosta vremena da se nečija usamljena ideja ili stečeni uvid, koji kao progresivan zna biti obeležen ludošću od strane kolektiva, naprosto prihvati. Uzmimo primer Amerike koja dobi ime po Vespučiju, istorija veruje da je do njenog kopna prvi došao Bjarni Herjolfson, oko 500 godina pre Kolumba. Objavio je svoje revolucionarno otkriće, niko ga nije uzeo za ozbiljno niti ga je zainteresovalo, sem Lejf Eriksona (smatra se da je prvi naselio kopno). Opet i to je sve pod znakom pitanja, ali ako je tačno, bar tih pet vekova je očito trebalo da prođe.

O ekspediciji duše nećemo govoriti iz ugla najviših vrhova, kako smo na ravni postojanja na koju nismo pristigli da bismo ostali u obličju božanske svetlosti, te imamo „zemaljske“ probleme za rešavanje. A valja ih rešavati da ne bismo to iznova i iznova pokušavali narednih 3000 godina, što nije baš dug period {za dušu}. Nekome toliko treba da izađe na kraj samo sa ljubomorom – kao izazovom. Razmatranje prvobitno spomenutih godova i hronologije vremena biće iz prizemnije perspektive, jer to nam je zadatak dok smo na miloj nam planeti. Ne upuštamo se u meditaciju (kojoj neki ceo život posvete ne bi li zaista ovladali njom) pre nego što savladamo najobičnije dobar dan-doviđenja. U suprotnom, mirno hodamo krivim putem. Pošto tema nije zgodna, svrha „uvoda“ (inspirisanog egzaktnim trigonom Sunca i Neptuna – 6.jul) je da vam olakša digestivni sistem – narednih dana preosetljiv, a sa debelim razlogom. Porodične relacije su osvetljene neonskim reflektorima.

Sviđali nam se (psihološki) trileri ili ne – na repertoaru su. Nažalost već smo pročitali najgoru verziju: kamenovanje žene do smrti pred decom i očevicima, u sred Centra za socijalni rad, koja je godinama trpela nasilje. Pretpostavljala sam da će početak jula najverovatnije zabojiti uznemirujuća vest ovog kalibra, ali nisam ni imala nameru da dajem sugestije u tom smeru. Stručna lica ionako tvrde da je u pozadini ubistva žene (od strane muškarca) uglavnom neispunjena psihoseksualna želja, kao i da mizognija (od koje boluju i samodeklarisane „kazanove“) preteženo oslikava mržnju i zavist prema drugim („alfa“) muškarcima – kako većina ženu vidi kao objekat (alat) kojim se demonstrira muškost drugom muškarcu. Opet, iza toga stoji dublja problematika: slabog/lažnog autoriteta, subjektivni doživljaj sopstvene nemuškosti, mržnja prema ocu, ne samo „kultura mačizma“ koja ima svoj značajan faktor... kao i same TRAUME (mogu se ticati, recimo, i Holokausta). Zato, manućemo se slikovitih opisa raznolikih krvoprolića, njihovog nabrajanja, te potencirati na misterijama uzroka. Najpre ako bismo da prerežemo grkljan hroničnom emotivnom nezadovoljstvu. Prisutno je, kao i tendencija ka gustiranju eksternalizacije. Lokomotiva podsvesti radi punom parom i pruža nam vrlo opipljive produkte. Postoje vlastiti delovi našeg unutrašnjeg sveta koje uporno ne/svesno negiramo i odbacujemo, a opažamo kroz prizmu spoljašnjeg sveta: konkretne okolnosti i probleme, komplikovane partnerske odnose, ljude koje privlačimo, tretman kojim nas isti obasipaju i koji nam se nimalo ne dopada (ili neće u bližoj budućnosti). Naša avlija – naša metla. A ima šta da se pomete, posebno po memljivim ćoškovima.

Čovek neretko želi sebe da prikaže u drugom svetlu ne bi li time prikrio – opravdao slabost koju sam ne može da prihvati. Prava slika nas ili osobe u našem energetskom polju je „sahranjena“ davno davno, ali neko će prstom dotaći prašnjavu fotografiju iz stare zaboravljene „lične karte“. Ljušte se zaštitne membrane ne bi li iscurela esencija samog bića, koju je neophodno profiltrirati od zmijskih otrova. O da, ima ih. Slučaj izmiče kontroli (trenutni nam izazov i ujedno opsesija), što nam se nimalo ne sviđa i ovaploćuje morbidan strah. Obrušavaju se zidovi iza kojih se rado sakrivalo, pre svega od sebe (te i bližnjih). Lome, kao suđe od porculana, iluzije u kojima se ušuškavalo poprilično mazohistično (bili toga svesni ili ne), ali i one koje su podmetane na kvarno drugome. Nismo baš svi cvećke, život nas svakodnevno podseća na tu činjenicu. Neko zaprlja ruke kao lejdi Makbet. Skoro sam slušala zanimljiv dokumentarac o psihopatama u kom se pojašnjava kako da ih prepoznamo, ali se u startu sugeriše da nisu retkost u društvu već vrlo zastupljena pojava, da se naprosto moramo prvo pomiriti sa tom činjenicom i naći načine da se zaštitimo. Jer upoznat i upozoren je uglavnom spasen. Ako i otkrijete nekakvu mračnu tajnu ili se suočite sa nečijim pravim licem, možda demonolikim, morate razmisliti zbog čega vam se sve to uopšte desilo. Ništa nije slučajno, posebno ne sada. A opet, vratimo se na početak, iz nekih razloga jesmo odabrali da budemo prisutni u ovom veku (i lokaciji).

Rešenje porodičnih detonacija je u vama samima. Valja se pozabaviti i Edipovim ili Elektrinim kompleksom. Detektivskim istraživanjem genealogije. Unazad do 16.kolena, pretka zvanog Beli Orao (Bela Pčela), ne bismo li otkrili uzrok svoje duševne boljke, te i lek. A u arheološke iskopnine se ide hrabro i sa znatiželjom. Kada shvatite kakva to krv teče vašim venama, biće vam jasno zbog čega vas se desilo ovo ili ono, otkud sve te izdaje nevidiljivog neprijatelja sa kojima delite jastuk ili četiri zida. Šta ako je profil njegove ličnosti istovetan profilu vašeg kurđupa? (astrološki: jeste) – a da nije bilo njega, znali mu bar ime ili ne, ne biste ni vi danas čitali ovaj tekst. Komplikovano? Svi smo mi JEDNO.

Pod Kosmosom postoje sile ravnoteže, koliko god bili ubeđeni da smo nedužna jagnjad dok virimo kroz svoju životnu ključaonicu, koja nije baš merodavna za sagledavanje šire slike. Karma has no deadline. Ašov će morati da se zabije duboookooo u zemlju da bi se presekla pupčana vrpca – lanac ponavljanja istih obrazaca. Ako je vaša čukubaba prošla kao bosa po trnju, ne morate i vi. Mislite o svojim potomcima. Krenite prvo od najbližih, jer neretko ni njih ne poznajemo... pa dokle dogurate sa rodoslovom. Koliko god pružali otpore, dejt sa istinom se ne može zaobići. Šamani bi vam rekli da ni smrt nije momenat konačnog opuštanja. Moraćete da se preznajete u rudniku i budete sijalica u gustom mraku. Jedino tako se ne ponire u patologijama sa najgorim ishodima. Jer to su zaista krajnji odrazi.

Više u nastavku (→): PUN MESEC U JARCU

Mit o Veneri Afroditi

„Prema Hesiodu, od koga potiče najstarija priča o rođenju Afrodite, ona se pojavila iz morske pene (afros), koja se podigla kada je pobunjeni Kronos uzburkao more, bacivši u njega odsečene Uranove genitalije. Laki dah zapadnog vetra nosio je morskom pučinom njenu ljupku figuru, koja je stajala na ljušturi školjke, sve dok se ista nije nasukala na obale Kipra. Tamo su Afroditu pozdravile Hore, božanske zaštitnice prirode, koje su zbog njenih cikličnih životodavnih pljuskova bile poistovećene sa godišnjim dobima. Pri svakom Afroditinom koraku, sveža zelena trava nicala je pod njenim stopalima, a Horama su se pridružili i drugi Afroditini pratioci, Eros (Ljubav) i Himeros (Ljubavna čežnja), da prate novu boginju na skup besmrtnika. Prema Homeru, kako bi koji ugledao Afroditu, svaki od bogova je poželeo u svom srcu da je uzme za ženu i odvede u svoje boravište („New Larousse Encyclopedia of Mythology“, 1971). Bilo je mnogo i smrtnika i bogova kojima se ispunila želja da vode ljubav sa Boginjom. Mada se, prema kasnijim pričama, udala za Hefesta, on je nikada nije posedovao, a priče o Gracijama koje su je kupale i mazale uljem besmrtnosti, podsećaju nas da je ona obnavljala svoje devičanstvo („Woman’s Mysteries: The Virgin Goddess“, E.Harding).

Arhetipska ženska energija Afrodite takođe se deli na trojstvo u kojem se ona naziva imenima: Afrodita Pandemos, Afrodita Uranija i Apostrofija – što je zapravo gruba podela na sedište, egzaltaciju i pad/izgon Venere. U „Gozbi“ Platon pravi jasnu razliku između „čulne ljubavi“ (koju predstavlja Afrodita Pandemos) i idealizovane ili platonske ljubavi koju predstavlja Afrodita Uranija (u prevodu: „nebeska ljubav“). Treći vid ljubavi, Apostrofija, prevodi se kao ona „koja odbija od sebe“ (tamna strana Afrodite) – koja nas uvodi u bolno iskustvo odbijanja i gubitaka u ljubavi, ali i proces (duhovnog) učenja koji se odnosi na prolaznu prirodu ljubavi. Kao boginja žalosti, ona oplakuje svake godine smrt svog mladog ljubavnika Adonisa, ali u svom bolu i patnji, dolazi do spoznaje da je ljubav nemoguće posedovati. Ljubav i strast su po svojoj pravoj prirodi: nepostojane. I pored saznanja o prolaznoj prirodi ovozemaljske ljubavi, Venera Afrodita je u stanju da povećanim intenzitetom izrazi ekstazu blaženstva božanske ljubavi, koja rađa i obnavlja živote. Afrodita simbolički predstavlja suštu suštinu ženske prirode kao ljubavi i željenosti. „Budi impuls života, koristeći moć svoje božanske lepote i magnetske privlačnosti ljubavi“. Venera Afrodita stoji u središtu mandale ženskog izraza kao „centar ličnosti, neka vrsta središnje tačke psihe, sa kojom je sve povezano, pomoću koje je sve uređeno i koja je sama po sebi izvor energije.“ („Mandala Symbolism“, Jung)

Boginja ljubavi pobuđivanjem seksualnosti iznova stvara život, pokreće reproduktivnu energiju. Ljubavni podsticaj ispoljava se kao magnetska privlačnost, kroz neodoljivo atraktivnu moć njene božanske lepote. Pošto je Afrodita izvor sveukupne reproduktivne energije u kosmosu, Empedokle je naziva „životodavnom“.

Kasnije, u staroj Grčkoj, Afroditi su priznati uglavnom samo njeni spoljašnji atributi: ljubav i erotska želja. Njena uloga kao boginje plodnosti i „provobitne majke svog neprestanog stvaranja“ (The Cult of the Mother Goddess, E.O.James, 1959) bila je potisnuta i zaboravljena. To je imalo za posledicu da je suština Afrodite, u njenom patrijarhalnom obličju, bila filtrirana i iskrivljena, te je jednostavno postala „privlačna i lepa žena“, kojoj se negira (odbacuje) svaka veza sa izražavanjem ciklične plodnosti i transformacionim principima prirode – koja POSTOJI... “

Walt Whitman (Venus in Taurus)

Naša draga Afrodita Pandemos, na tronu svog carstva, iako se krunisala još 6.juna, tek od danas (20.jun) proglašava vanredno harmoničnog stanje na sastanku galaktičkih ambasadora! Nije odustala od happy enda. Ćeraćemo se mi još! Langsam aber sicher – njen moto. Vreme je ionako relativan pojam, a što je brzo to je i kuso – tvrdi zaostavština narodnih mudrosti naših predaka. Tu je da nas podseti koliko zapravo vredimo i da spuštanje kriterijuma kojem neretko pribegavamo nije uvek stvar samo hipertolerancije ili empatije, već ponekad: samog nedostatka samopoštovanja! Tu je i da nam pomogne da odlučno dignemo ruke od apsurdnih krvoprolića sa pripadnicima „jačeg pola“, i što je najvažnije da PODRŽI ŽENU – to čudesno biće bez kog se ne može. Zbogom čergo mizoginičara! Embrace your inner GIRL! – poručuje nam i Eve Ensler.

Venera u Biku, gospođica na visokoj funkciji, zahteva konkretne rezultate svog posvećenog ljubavnog truda, a i jada. Neka miokardijanska pitanja nužno moraju biti rešena. Zemlja se mora okopati i najplodnije ruže posaditi! Čuli ste za Katarinu de Mediči? Ženu koja je smatrana zaslužnom za opstanak Francuske, bar do Bartolomejske noći, i jednu od najupornijih i najsnažnijih kraljica (jedne tadašnje države u Evropi)? Kako istorijski spisi kažu: znala je šta hoće i kako to da dobije, ali i da se suoči sa posledicama svojih postupaka. Na stranu njenih političkih moći, poznatija nam je kao pokroviteljka umetnosti (posebno je volela arhitekturu), ali i po štiklama! Oh, nije vam poznato, a imate bar pet pari italijanskih salonki koje negujete skupocenim pomadama, više nego kožu svog lica? Valja nešto novo i naučiti. Venera je u sedištu, molim lepo, it’s all about fashion baby – taman ribali pločice u kupatilu! Može to i sa malo karmina na usnama... ne treba vam konkretni povod.

Zahvaljujući hrabrosti Katarine de Mediči (Venere u Biku), muškarci su kapitulirali u ratu za štikle. Elegantno im je preotela ovaj modni detalj, posadila prvu semenku industrijskog nepresušnog procvata, inicirajući maničnu opsesiju „keri bredšo“ kupoholičarki, koja traje i dan danas. Po legendi, prve cipele sa visokom potpeticom pojavile su se tokom 15.veka zbog udobnijeg jahanja; no vremenom su postale stilska pojava tj. obavezna muška obuća po dvorovima (krajem 16.veka muškarci su nosili potpetice od 6-9cm). Prve ženske štikle naručila je od obućara 1533. baš Katarina de Mediči, kako je bila niska, a udaja za francuskog prestolonaslednika se bližila. Na svom venčanju graciozno se pojavila na visokim potpeticama, što je bio prilično buntovan i gotovo feministički podvig za njeno vreme; mini atak na muškarce i suptilan pokušaj izjednačavanja sa njima. Opčinila je sve prisutne, naročito mužjake, a to je i uticalo da sami polako počnu da izbacuju iz cipelarnika svoje štikle. Jer Afroditi bolje stoje! Katarina je na neki način postala ikona stila udarajući temelje nove mode, koja se ubrzo proširila u svim aristokratskim krugovima i izvan Francuske (pretežno je kuga krenula putem sklapanih brakova članova kraljevske porodica sa drugim iz Evrope).

No, Venera u Biku nije baš zaluđenik za salonkama ili komadima lepim samo na oko. Pomamu jeste inicirala, ali je ostavila drugim Venerama više „prostora“ da joj robuju. Fasadna lepota je njoj sekundardna, iako teži da je spoji sa unutrašnjom. Nema ni odricanja, ali se znaju prioriteti. Mora se osećati samozadovoljno i najpre ugodno u hramu svog bića, onom datom od Majke Prirode, koje ne voli previše da skrnavi. Uostalom, boginje su u umetnosti (u slikarstvu, skulpturi) prikazivane uvek bez nakita – one su savršenstvo same po sebi. Ukrasi, za njih bespotrebni, bi simbolično sugerisali da to nisu (ili da je reč o ženi-smrtnici), te su u kontekstu nečeg pežorativnog. Koža je naš najveći organ, te Venera u Biku nije raspoložena da je guli sa peta i doprinosi bolnom tetoviranju žuljeva, dok se usiljeno smeška na kakvom piru, poze radi. Zarad prvog utiska možda stisne zube, ali u budžak-torbi se zasigurno onda može pronaći i mini „prva pomoć“ (flasteri, gaze...), što ne isključuje ni kesu sa spakovanim baletankama, kad baš prigusti. Ne podnosi najbolje narušavanje opšte lagodnosti, te ne trpi ništa što ne mora, što je „steže, žulja, pecka...“ Ni sintetičke materijale, iako joj se dopala bluza koja joj perfektno ističe dekolte. Neka hvala, ako će da joj sve presedne na kraju zbog alergije. Šta joj vrede pohotni muški pogledi zbog (samo) namontiranog izgleda, ako je njoj neudobno u sopstvenom telu? Ono je naš jedini sigurni posed, zar ne. Kako da se fokusira uopšte na „princa“ kada je ometa bol malog nožnog prsta?! Bez svih šest čula pobuđenih u „specijalnom“ trenutku, koji bi da memoriše kao the perfect, nema kompletnog hedonističkog užitka za kojim vapi. Sve što narušava prirodne tokove njoj ume ozbiljno da zasmeta, kao trunka u oku. Ako joj se ne pleše, nema šanse da je naterate. Osluškuje svoje telo šta joj govori, buni li se ili ne, i reaguje u skladu sa njegovim alarmima. Veruje da blista punim sjajem samo kada je potpuno zadovoljna sama sobom i da je kao takva (kakva god da je) najbolja i za drugog – kome želi u potpunosti da se preda. Da pruži najbolje parče sebe koje poseduje. Ovo je ona Dalijeva Venera – dok ne doživi ekstazu “I think I’m going to die from an overdose of satisfaction”, ništa nije uradila!

Venera u Biku će se teško opredeliti za plastičnu hirurgiju, bilo da joj fale punije usne ili grudi. Dovoljno pleni pažnju svojom iskonskom senzualnošću i erosom koji izbijaju iz nje... a toga je vrlo svesna. Level samopouzdanja je visok – samim tim nema ni potrebe za dokazivanjem. Ništa zarad aplauza žirija stada. Šetnja do kontejnera ili marketa može da protekne i sa udarila-me-struja kosom. Kako god izgledala, ova Venera ume sebe da iznese. Ako je zavučena u polumračni ćošak kafića, opet će kakav pogled baš tu da zaluta. Nije rada da bude poželjna samo zbog španskog zida (hrapav je na dodir, kao što je i puder gorak), te neretko odmerava ispred ogledala da nije možda previše doterana (što bi moglo da bude malo usiljeno) ili „obnažena“ pri prvom dejtu (ne bi baš da ostavi pogrešan utisak). Neretko je old fashioned u svakom smislu te reči, najpre po pogledu manira, ponašanja, vaspitanja. Za mnoge je, najverovatnije, vrlo staromodna i stidljiva. Ona bi da bude voljena najpre kao svoja suštinska priroda, zbog svih unutrašnjih lepota kojih ima u izobilju, iako ume da ih vešto prikriva. Nenametljivost je jedna od glavnih odlika jake Venere, te ona ne po(do)kazuje baš odmah sve što jeste, što ume, ima... Ko je zaista privučen njom, sam će otkriti pregršt talenata koje poseduje. Veruje da je vreme dobar pokazatelj, a strpljenjem je obdarena. Kao što ume da ga pruža, želi i da joj bude uzvraćeno. Požurivanje i siljenje mogu je samo odbiti. Ko treba da se zadrži u njenom životu – zadržaće se. Ne mora da preleće pešački prelaz na crveno. Postoji rizik da joj bar bude napisana „kazna“... Venera nije naivna, gospodo!

„Mi žene danas kažemo da nismo samo sredstva za uživanje (Venera), niti vetrokazi emocionalnih stanja, kojima u potpunosti gospodare naši menstrualni ciklusi (Mesec). Šta je sa našim sposobnostima, našom produktivnošću, našom inventivnošću, našom efikasnošću, sa našom brigom za održanje Života, našom spremnošću za posvećivanje, našom humanošću?“ Eleonor Bach

Ekonomija nije prioritet, težnja ili smisao života. Sindrom “uspešne poslovne žene” nije rado konzumirajući afrodizijak ove Venere, iako je veoma često prisutan kao atribut više, niti je uslov/merač za brak/ ljubav. Ne traži fiskalne račune i odobrenja za tuđe kreditne kartice. Novac cirkuliše kroz pregrade cvetnog moderno dizajniranog novčanika samo kao puko sredstvo za plaćanje. Ne kao antidepresiv, egoidentifikator ili merna jedinica za količinu lične sreće. Rado se troši. I na sebe i na druge. Bez škrtičarenja i žaljenja. Počev od pijace, gde ova Venera voli da zađe lišena elitističkog osećanja stida, jer avaj ide među običan trgovački narod. Opojni Chanel ostaviće trag njenog sazvežđa prohujalog među raskošnim šarenim tezgama. Ah ti „beneton“ koloriti sveže zelene salate i spanaća, rotkvica i pomorandža! Sa gracioznim dostojanstvenim držanjem jedne prave dame, ikone klasičnog stila, i velikodušnim osmehom na licu, ona će pristati na kilogram mladog kajmaka, umesto potrebnih 742 grama! Teško ćete je videti da se cenka. To je ona što neretko zaokružuje na poslednje dve nule, u tuđu korist. Ono što želi da dobije smatra da treba i da plati, čak i ako misli da je precenjeno. Ako joj je toliko već stalo da to dobije, onda i vredi te cene jer vredi same njene ŽELJE. Naravno, na nižim stupnjevima ove planetarne energije, žive i koristoljubljivi materijalisti. Lako ih je prepoznati, jer nisu skloni glumi. Ne zaboravite: Kir Janje su teške i na srcu, te ne očekujte od tvrdice izlive nežnosti ili kakva druga dobročinstva! Te vrste kompenzacija uglavnom nisu (ni astrološki) realne. Kao što nijedna stoprocentna Venera nikada nije Fema. Sterija, sa svojom egzaltiranom Venerom (VE0°PL), podvrgao je ruglu i pokondirene tikve...

Venera u Biku uživa u domaćinsko kulinarskim majstorijama, posebno poslastičarskim. Ko će toj čokoladnoj glazuri odoleti? Čije palačinke cure od Nutele da vam treba portikla? Ako ste u društvu voljene osobe, neće vam ni trebati portikla... if you know what I mean! Da, da – pornfood. A bez adekvatnog serviranja gurmanskog ručka ne može da prođe. Spoj estetike, kvaliteta i praktičnosti se podrazumeva. Ugođaj mora biti potpun! Vadi se poseban escajg i posuđe, specijalni stolnjaci koje je baka vezla sitno stino, zelene salvete... jer svaka prilika jeste prava, a Bik ume da bude maestralan ugostitelj. Uživa u stimulisanju tuđeg zadovoljstva, pa oblizuje kao mačor svoj omašćeni brk. Kako sebe mazi, tako i druge mazi. Kod njega se morate osećati kao kod svoje kuće (često i bolje), inače će opasno da se iznervira kada odete. Svih šest čula se mora probuditi, posebno njuškica, jer mirisi igraju presudnu ulogu. Nema ispijanja kafe, naročito ne nalik bućkurišu i s’ nogu, nikako u okrnjenoj šolji... a i aroma nam je sada nekako drugačija. Gustira se svaki gutljaj. Čemu žurba? Kada se odmara – ODMARA se. Oda počasti svih ovozemaljskim sladostrašćima! Hedonizam u svakom trenutku, u svakom obliku, gde god se može iscrpeti kakva lepota. Taman samo piljili u egzotične fotografije po tumblr-u.

Šumske gljive, miris bagrema, pupljenje trešnje... teško je poetizovati tako čudesne a skromne fenomene. Oni se ne objašnjavaju. U njima se sa strahopoštovanjem uživa. Venera u svom sedištu zna da je tajna svake iskonske lepote i vrednosti u njenoj nenametljivosti; u stidljivosti divlje ruže koja viri okružena koprivom. Mi smo ti koji posećujemo muzeje i galerije da bismo se divili slikama ili skulpturama, ne trče one za nama, zar ne. Pravoj lepoti se ipak dolazi „na noge“. A Venera u Biku ume da je prepozna, čak i tamo gde je naizgled nema, da joj se raduje i što je najvažnije da joj oda svoj duboki naklon. Čak i bumbaru koji svojom muzikalnošću pri nadletanju košnice inspiriše pčele radilice, ne bi li nam što pre umutile po nekakvim alhemijskim receptima lekoviti med. Ova Venerica jedva čeka da od njega smućka masku za lice, kao što se i olako izgubi u Lush radnjama i sličnim bakalnicama handmade kozmetike. Luda za kvalitetom, ali i industrijskim dizajnom. „Bakina tajna“ ambalaža... kako odoleti tim teglama? Ne, niko me nije platio da mu vršim marketing... samo pokušavam da vam približim, kroz sporadične detalje koji mi padaju na pamet, ovu Veneru.

Na proleće ćete je lako prepoznati. Ruke će joj biti pune saksijskog cveća, jer zna se kome buja sve što posadi. Srešćete je i u čuvenoj antikvarnici gde će tražiti unikatne kutije, porcelanske šolje ili srebrne svećnjake... U radnji slikarskog materijala ili donjeg veša gde ce pažljivo birati meku crnu čipku; u parfimerijama (parfem je njen pečat, nešto po čemu ćete je pamtiti); po izložbama, koncertima, pozorištima.... kafićima poput Bašte ili Amelije, ili nekim drugim no sa retro enterijerima, orijentalnim vajbom, prizvukom Bečke secesije (tipičnoj po motivima iz flore/faune, kovanom gvožđu u kombinaciji sa staklom). Čuvene Tifani lampe, Galeove vaze u obliku irisa od raznobojnog stakla, Lalikovi komadi nakita i posuđa od dragog kamenja, Morisove cvetne tapete sa lokvanjima... Možemo da nabrajamo do ujutru.

Stvaranje kreacije iz opipljive materije je utkano u ovoj Veneri kao poriv – i u tome je zaista simple the best. Bila to glina, farba, kamen ili hrana. Ona je talentovana umetnica (slikarka, vajarka, dizajnerka, operska pevačica...) ali ne samo po profesiji, već umeću življenja. Može vas podsetiti i na kolekcionara umetničkih tvorevina. Ponekad to doslovce i jeste, ili je neko u njenoj porodici. Film „How to Steal a Million“ (1966), možda ne tako poznat, je jedna od lepih prikaza Venere u Biku.

Detalji? – od izuzetne važnosti, te njene odaje obiluju istim. Ručni radovi su joj fetiš i izuzetno ih ceni. Sve ono u čije je stvaranje pre svega uložena ljubav! Duša mora da se uplete u kreaciji... a muzika je posebno dotiče. Često je nečija muza. Šansone Žorža Brela (Venera u Biku) bile su odraz ličnih i duboko emotivnih iskustava, a znamo da je tematika većine njegovih pesama: ljubav kao snaga koja sve pokreće. Vagnerova (Venera u Biku) čuvena opera, po mnogima najbolja ikada napisana, „Tristan i Izolda“ inspirisana je njegovom aferom sa Matildom Vezendonk (iako su osećanja bila uzajamna, nije poznato da je došlo do materijalizacije te ljubavi). „Živeti u umetnosti radi tvog radovanja – to je moj zadatak koji se usklađuje sa mojom prirodom, mojom orijentacijom, mojom celokupnom voljom – sa mojom ljubavi. Ja sam Tvoj! Evo, na taj način ćeš se kroz mene ponovo vratiti u život. Uprkos svim burama i nepovoljnim okolnostima ovde će biti okončan Tristan.“ – odlomak je jednog njegovog pisma Matildi.

Zato, Veneru u Biku će se pre oduševiti sitnica pažljivo odabrana i pripremana SAMO za nju, nego najskuplji komad zlata. Dovoljno je parče poezije ispisane zelenim mastilom i kaligrafskim pismom, po papiru koji ćete prsnuti puder notom... Venera u Biku ima puno stila, i na isti je slaba. Voli da poklanja i van kalendarskih datuma. Bar jedna bajadera za voljeno biće mora se naći u njenoj torbi. Uvek zna šta i kome. Baviće se vama dok ne pohvata fore i fazone, šta volite, šta ne... ostavljaće vam anonimne pošiljke ispred vrata stana i režirati filmske scene. Serendipity! A vama će ego da raste kao kvasac, pa će i drugari da bace oko na nju... Ne hvalite se previše gospodo – ako niste sigurni da ste na visini zadatka!

Ako biste ovu Veneru svakodnevno proučavali, primetili biste da joj nije svejedno ni u koji će restoran zagaziti, gde će otići na masažu, kod kog frizera... Njene teritorije su proverene, staze rano utabane, te ne voli da ih eksperimentalno menja. U ovoj inkarnaciji nema previše „lutanja“, što se odražava apsolutno na svim nivoima. Ona koristi tačno određenu maskaru, lak za nokte... jer joj baš ta trula višnja daje lični pečat! Zašto bi uopšte menjala isprobane marke koje joj savršeno odgovaraju? Zbog taloženja kozmetike koja će hvatati prašinu, ili da bi se pohvalila svojom bogatom škrinjom? Ako drugi nemaju sreće da ubodu iz cuga – ona i te kako ima. Zašto bi menjala boje, kada joj pastelni i zemljani tonovi savršeno prijanjaju uz ličnost? Njena ličnost je izgrađena na stabilnom temelju, čvrstim moralnim principima i individualnosti. Unikatnost je jedna od karakteristika, jer ne voli da bude uniformisana i ne pristaje na sve što društvo nameće kao trend, čega god se on ticao.

Možete je čuti kako govori: MOJA šnajderka, MOJA frizerka, MOJA kozmetičarka… Jer odanost i posvećenost su dva omiljena pojma Venere u sedištu, konstantno prisutna i to vrlo praktično, kao i doza posesivnosti – odatle silne prisvojne zamenice. Ona VOLI ono što poseduje, NJENO je ono što voli. Venera u Biku voli da voli. Međutim, između pojmova posesivnosti i ljubomore postoji razlika, jer planeta u Biku je retko ljubomorna (sem ako nije u sklopu planeta koje to omogućavaju). Naleti besa i posesivnosti je brzo prođu, kako teži harmoniji i miru. Kada je emotivno povređena ume da bude nezgodna – setite se kako je burno odreagovao Ferdinad kad ga je ubola pčela. Bik ume da prašta, nije osvetoljubiv, ali neke stvari nikada ne mogu biti iste za njega kada shvati da niste ono što je mislio da jeste! Tesko ga je isprovocirati, jer čvrsto stoji na sve četiri noge i vrlo je samodisciplinovan. Trudi se da izbegne konflikt i ne pada olako u vatru. No, i gluma mu fantastično ide – setite se Zorana Radmilovića ili Nikole Simića, Bikova sa Venerom u Biku (Simić je imao i Marsa u Biku). Vešto prikriva svoje slabosti ili ono što ne želi da deli sa „javnošću“. Intimnost je uvek poželjna. On je iskren, ali vrlo obazriv kada je poverenje u pitanju. Ne, nije paranoičan da u svemu traga za teorijom zavere – to je prepustio svom komšiji preko puta (Škorpiji).

Iako je voljena i željena od strane mnogih muškaraca, koji potajno sanjare i uzdišu za njom, Venera u Biku strpljivo iščekuje svog Viteza. Prava Ljubav je smisao njenog postojanja na Zemlji. Primarna težnja. Prva jutarnja misao. Voli da porobljava svojim zagrljajima i poljupcima, ali ne bilo koga i ne bilo kako. Za nju nisu bofl ljubavi, polovni muškarci, emocije na kaščicu, posebno one sitne nežnosti nakon “odmrzavanja” iz zamrzivača (bljutavo!) po potrebi, u zavisnosti od “ovih ili onih situacija”. Bik ume da preteruje sa svojim megalomanskim apetitima, te ako ne može biti zadovoljen kako želi – bolje da ne bude nikako! Zato se i zalepi za Škorpiju, koja je ekstremna po istom pitanju. Veneri u sedištu ne fali tolerancije, no neko je može doživeti bahato ili arogantno. Zašto? Ta nije svima prihvatljivo da ona doslovce ZNA ŠTA ŽELI, šta joj je potrebno i da je uopšte u stanju to da sačeka. Ako ranjava muška srca odbijanjem – ne radi to iz sujete, niti umišljenosti „niko mi nije dovoljno dobar“. Ne. Naprosto, niste za nju – ona nije za vas. Njoj je to jasno, vama možda ipak nije. Ne ljutite se.

Iako je poznata po trajnosti i očuvanju odnosa, ogromnim potencijalima (s)trpljenja i vernosti – gde nema čistih i pravih emocija, jednog dana ni nje više biti neće. Iz patologija izlazi kad-tad. Nije sklona samoobmanjivanju i idealizacijama, ma koliko joj bilo teško da prihvati poraz ili gubitak. Povlači se na vreme kada shvati da put ne vodi nikuda – sem u jarak. A svesna je da to nije njeno mesto. U poslednjoj milisekundi, najkasnije, povlači ručnu. Treba se potom izolovati u pećini i preboleti svaki ožiljak. Oprostiti sebi, ali i drugima. Ponovo okopati ružičnjak, počupati korov, oterati krtice i pripremiti tlo za klicu nove nade, za NOVU ljubav, neku lepšu i bez malignih oboljenja. Jer šta god da je snašlo, Venera u Biku NE ODUSTAJE OD LJUBAVI!

Geografija? Ko razmišlja o putovanjima (jer Jupiter je pod vladarstvom Venere u Biku do 5.jula), ako je u mogućnosti neka bira Prag (Sunce, Jupiter, Venera u Biku) ili nek’ bude još bahatiji, pa prošeta po Manhattan-u (Sunce u konjunkciji sa Venerom u Biku, Pluton u Biku).

Venera je u Biku do 5.jula, kada menja znak i ulazi u Blizance (01:11:24h). Njen tranzit najviše utiče na fiksne planete: Bikove, Lavove, Vodolije i Škorpije. Najviše će prijati zemljanim: Bikovima, Devicama i Jarčevima, ali i Ribama i Rakovima.

Iako tranzit nije isto što i natalna pozicija, sada svi u manjoj/većoj meri „postajemo“ ova Venera. Na primer, uživamo više u hrani; kupujemo parfeme, imamo potrebu da iskazujemo svoju ljubav itd. Venera u Biku će praviti trigon sa Plutonom, pod kojim smo već, egzaktan tokom Mladog Meseca u Raku (24.juna), ali o tome ćemo posebno.

Poznati sa Venerom u Biku: Sarah Vaughan, Ella Fitzgerald, James Brown, Charles Mingus, Muddy Watters, Jacques Brel, Sergei Rachmaninoff, Richard Wagner, Franz J. Haydn, Al Green, Joe Cocker, Paul McCartney, Prince, Eric Clepton, Peggy Lee, Andrei Tarkovsky, Walt Whitman, Paul Verlaine, Tagore, Samuel Beckett, William Butler Yeats, Thomas Mann, Erich Fromm, Karl Marx, Ludwig Wittgenstein, Tennessee Williams, Bertrand Russell, Jean-Paul Sartre, Che Guevara, Claudia Cardinale, Gary Cooper, Ryan O’Neal, Ann Marget, Lea Seydoux, Marlon Brando, Charlie Chaplin, Johnny Depp, Juliette Binoche, Diana (Princess of Wales), Gustave Courbet, Leonardo da Vinci, Salvador Dali, Jean Cocteau, Armand Peugeot, Guccio Gucci, Tommy Hilfiger,...

Nastupile tišine? Ako nisu još uvek, narednih dana hoće. Reči se teturaju kao pijanci, posrću pred zubnim bedemima – teško oblikuju u smislene forme, uprkos želji da se isprepliću sa tuđim. Tri tačkice propraćene mučnim dramskim pauzama. Misli zamršene na čvoriće kao pertle od patika – „zatvoreno zbog popisa“ i knjiga „žalbi“. Glava? – u kontrapostu. Obasipamo se pomućenim monolozima kao novogišnjim konfetama, pa šta uspemo da apstrahujemo iz pozadine. Iako se regulišu saobraćajne veze sinhroniciteta: telepatije, intuicije... te se bolje sporazumevamo na „višim“ ravnima nego verbalnim – postoji težnja da se zalepimo za pogrešan detalj i na njemu udarimo klimave logičke temelje. Iluzije sa hipnotičkim dejstvima vrebaju i opijaju kao čokoladni likeri. No, ovog puta nimalo naivne, kako ih možemo permutovati sa stvarnošću i na njima izgraditi izuzetno snažna ubeđenja. Mašta ume da odvede do nedođije, a put natrag nije uvek jednostavan. Procene i zaključci se vrpolje između nesigurnosti, neodlučnosti, nejasnoća... jer je sama fabula nedovoljno razrađena. Rasplet kao oštećena gramofonska ploča. Para nam ušnu školjku pucketanje, baš kod onog važnog stiha. Fali puzla ili dve.

Život je igra, kaže Selindžer, ali ona koju igraš poštujući pravila. Promenljivi kvadrat Merkura i Neptuna, koji se sprema za svoj retro hod {16.jun}, ne voli pravila kako neguje nedoslednost i sopstvenih misli – one su u skladu sa trenutkom. Malo se nadviju sivi oblačići, malo razgrnu. Should I kill myself or have a cup of coffee? Ponešto se radi ili govori u „korist“ sopstvene štete, jer su glavne uloge i dalje nedodeljene, glumci se smenjuju, nema kontinuiteta. Stil komunikacije je samoporažavajući. Pojedinci stavljaju „španski zid“ (lepo na oko, hrapavo na dodir) iako nisu ni izgletovali fasadu – da zamažu oči. Kliše inverzije. Dijalozi sa „dijagnozom“... ili pre monolozi? Čuje li nas i razume li nas sagovornik? Teško. Kvadrat Merkura-Neptuna i doslovce ne vidi dobro na daljinu, te nosi ozbiljnu dioptriju, ali se neretko usuđuje da kroz fragmentarno analiziranje, „priljubljen uz ogledalo“, izvodi zaključak o celini – u maniru izvlačenja iz konteksta svega onog što mu lično odgovara. Ma koliko bila precizna informacija – ne pomaže previše. Ne/voljna zbunjenost i subjektivnost uzimaju danak. Detinjasto ponašanje i neodgovornost će se smenjivati u naletima. Šarene teorije vs. ozonske rupe u praksi.

Pribegavanje „nejasnoćama“ i namernoj neodređenosti u rečeničnim/misaonim sklopovima, seckanje od svega po malog, nabacano... ko će pohvatati sve te polu/dezinformacije. Zamislite da ceo slavski jelovnik smućkate na jednom tanjiru... pravi bućkuriš. Kako Liz Tejlor u jednom filmu teatralno reče: After all I am insane! Možda i sami to pomislite kad se 666x preznojite da se objasnite sa nekim ko nije baš sav svoj – koliko god je normalnost elastična kategorija i zavisi od vizure individue, postoje nekakve zdrave granice. Takođe, filosofije i fake poetike umeju da pružaju alibi manipulaciji. Znanja se nažalost daju zloupotrebljavati... inače Jupiter ne bi bio u moralnom posrnuću na Merkurovoj teritoriji. Ovaj tranzit ume da iznedri „story tellera“ koji vas kao vrhunski PR ubedi da pojedete jagodu na torti, punu pesticida, pa da se još i zahvalite na trovanju! Lako je pokolebati sagovornika slatkorečivošću. Naravno, ne baš svakog! „Tri praseta“ i pretke, sa zaostavštinom narodnih mudrosti, ne treba potcenjivati. Prisetite se poruke ove basne za koju se veruje da datira još pre 18.veka. Merkur u Blizancima je ionako veliko dete, u kvadratu sa Neptunom u Ribama pomalo i autistično, sklono preterivanju ili iz(u)mišljanju. U komunikaciji treba imati u vidu i ličnost sagovornika, naročito ako je razradio dva paralelna mini kosmosa, po čijim šinama skakuće neodlučno. Može li trezan zaista izaći na kraj sa pijanim? Uostalom, odgovorni smo za ono što govorimo, ne i za ono što je neko razumeo. Treba li uvek ispravljati tuđe krive drine? Apsurdno pitanje, premda često to radimo.

Ne zaboravimo da je i stacionarni Jupiter u inkonjunkciji sa Neptunom, koji samo što nije krenuo u rikverc. Sistem vrednosti i verovanja krizira: moralne dileme, nedoumice, ali i sukobi bazirani na različitim shvatanjima: političkim, religioznim, pravnim... su aktuelni. Greške, loše procene ili izbori. Izigravanje velikodušnosti i bofl humanost & duhovnost, koja se kosi i sa opsesijama, zarad samouzdizanja, pritajenih motiva i interesa – su samo neke od potencijalnih slika koje će se smenjivati do 17.juna.

Protiv istine se, standardno, organizovano „bori“. Ima li većeg tabua? Ko ispira ovim Heksoralom usta naleteće na giljotinu. Ako je verbalna – može biti i ozbiljan kompliment tj. nesvesno odavanje počasti vašoj prozorljivosti! Nije retkost da vas neko uvredom zapravo pohvali, ako dublje sagledate celu situaciju. To što ta osoba ne uviđa sopstveni gest, ne treba ni da vas potresa. Zašto bismo se i ubeđivali sa onima kojima to nipošto ne odgovara?

Fali posvećenosti. Fokus je fluidan. Mentalni napori iscrpljuju. Ukoliko ste, recimo, student na momente ne znate ni šta ste pročitali. Ovo su dani kada se teško uči, kada se nemilo izlazi (ili uopšte ne) na ispit, na kom se verovatno i pada. Propusti mogu biti inicirani nepažnjom, brzopletošću, svezanim jezikom, mini-alchajmerom... ne samo neznanjem. Organizacione sposobnosti nisu najveselije, planovi se remete. Rutinski poslovi lakše padaju, iako može biti previda, potkradanja grešaka. Rad, dužnosti, sve ono što se „mora“ postaje vrlo mrsko, iako se baš to sada namešta kao neminovnost. Koncentracija nije na zavidnom nivou i patimo od ozbiljne meteoropatije. Ako ne baš vi, drugi da – lančani sudar uvek jedno i povuče.

Psiha dosta trpi, nekontrolisano se „olakšava“, neuravnotežena je... te će biti napetosti i bez posebnog razloga. Ako vas ne spopadne kakvo lično neurotično stanje, možda vas okrzne ludilo iz energetskog okruženja, u kom ćete ni krvi ni dužni učestovati. Čuvajte se i doslovno labilnih ljudi – ima ih slobodnih po ulicama. A kako živimo u sredini u kojoj malo malo neko volšebno nestane, kada imamo i kritičniji tranzit, tim pre se treba pričuvati. Ne samo sebe, nego i decu, kućne ljubimce. Ono što sada izgubite – tražićete na pogrešnom mestu. Biće i sitnih krađa. Stegnite tašne! Proverite svoj kusur, ispravnost novčanica itd.

Obazrivo sa pravnim postupcima, odabirom advokata, klijenata, poslodavaca... posebno ako govorimo o bitnim životnim odlukama, gde vas jedan propust zaista može debelo koštati u daljoj budućnosti. Naravno da to SADA ne vidite kao takvo. Ako ste baš prinuđeni da nešto radite od svega navedenog – otvorite četvore oči i pažljivo pročitajte sva ona sitna slova na marginama. Neko se moze ganjati oko copyrightsa, jer pod ovim tranzitom bi neko nekome rado i „preoteo identitet“ (srećom, zaista nije izdvodljivo); voditi sporove oko imovine, nasleđa, biti ojađen od strane banke ili državnih institucija... nekome može biti i greškom smanjena plata, penzija, neuračunat radni staž itd. Puno toga bi tranzit mogao oslikati, ali po pitanju detalja ne možemo to precizirati za čovečanstvo!

Pitajte više puta šta vam nije jasno i sve dok vam ne bude jasno – verovatno da vam neko neće dati koncizan odgovor. Takođe, trudite se da SAMI (jer na sebe najviše i možemo uticati) govorite jasno, bez uvijanja i rasplinjavanja. Ne zakazujte frizera, ako ćete se posle dva sata predomisliti. Ne padajte na medijske malverzacije. Ne slušajte „rekla-kazala“, manite se žute štampe i „skandala“. I bukvalno i figurativno. Ne muljajte, ne ogovarajte... Ako to i činite – budite bez sumnje da se i vama to istovremeno dešava, od strane onog u kog ni ne sumnjate. Veoma često kvadrat Merkura-Neptuna ne ume da proceni ko je prijatelj, a ko neprijatelj. Ne veruje onom ko govori istinu, veruje onom ko laže. Smuljavi nedužnog, a bude smuljavljen s’ leđa od perfidne osobe, samo to ne shvata dugo dugo...

Aspekt je najsnažniji 14.juna, ali ga osećamo intenzivno do 17.juna. Naravno, NE SVI, niti radikalno! Gradacijski gledano: ponajviše napada lične planete druge dekade Blizanaca, Device, Strelca i Riba, pre svega natalne Merkure. POSEBNO one koji iste Merkure imaju u izazovnom aspektu sa natalnim Neptunom (u Strelcu). Primer? 18.juna 1977. Merkur u Blizancima je bio u egzaktnoj opoziciji sa Neptunom u Strelcu, baš na 14°. Ovaj tranzitni kvadrat (14°), egzaktan 14.juna, to maksimalno pokreće! U ovim slučajevima, tranzit nije stvar puke prolaznosti niti je naivan, a šta bi tačno sve doneo konkretnoj osobi, zavisi od više faktora. No, imamo i druge tranzite na snazi, koji nisu slični ovom i koji će uticati na vlasnike drugačijih kosmosa! O tome uskoro.

Srećno!

Subscribe to: Posts ( Atom )

PUN MESEC u JARCU {horoskop 9. jul 2017}: Svaka majka nosi u sebi svoju kćerku, a svaka kćerka svoju majku

Pun Mesec u Jarcu {part I}: Zašto baš Ja? Vasiono, čuješ li me?

Venera u Biku {horoskop 20.jun – 5.jul 2017}: YOU smell like LOVE!

Kvadrat Merkura {Blizanci} i Neptuna {Ribe}: horoskop za jun 2017

Retrogradna Venera u Ovnu {horoskop do 3.aprila}: Žene na ivici nervnog sloma u sred Vrbopuca!

Mars u BIKU {horoskop 10.mart - 21.april 2017}: A Gentleman’s World!

Welcome & Bonjour

Pinterest

☊☿♀♂♃♄♅♆♇⚷⚵⚳☋

PUN MESEC u JARCU {horoskop 9. jul 2017}: Svaka majka nosi u sebi svoju kćerku, a svaka kćerka svoju majku

Pun Mesec u Jarcu {part I}: Zašto baš Ja? Vasiono, čuješ li me?

Venera u Biku {horoskop 20.jun – 5.jul 2017}: YOU smell like LOVE!

Kvadrat Merkura {Blizanci} i Neptuna {Ribe}: horoskop za jun 2017

Retrogradna Venera u Ovnu {horoskop do 3.aprila}: Žene na ivici nervnog sloma u sred Vrbopuca!

Mars u BIKU {horoskop 10.mart - 21.april 2017}: A Gentleman’s World!

Welcome & Bonjour

Jung

Miloš Crnjanski

Facebook ↷

⭐ Archive

Danilo Kiš

Rastko Petrović

Pinterest

☊☿♀♂♃♄♅♆♇⚷⚵⚳☋